Opet ja...Kod mene je sve po starom...imam osječaj kao da je život stao i stalno je isti...Tako mi je...Moja pisnja romana je totalka stala...počela sam čitati jednu knjigu...neznam ko je pisac sada...knjiga se zove SOBA CVJETNOG PRAHA... i zasad je super...pročitala sam puno knjiga do sada...ali najviše mi se svidjela alkemičar...pročitajte ju ako imate priliku...meni je knjiga zbilja PREDOBRA...et...ja se raspričala o knjigama... Tako...u ovo dosadno vrijeme mu one ubijaju dosadu...Ovako...neznam što da vam pišem...imala sam potrebu napisati novi post...neznam zašto...Nije iz dosade...onako...baš sam imala potrebu...I tako...Nedavno sam se posvađala...a nisam dugo...ali...baš me to više i ne dira....Zašto smo se posvađali? Zato što su svi od mene očekivali da budem ono što nisam. I nisam dala...i ovako je završilo....ali...bar sam zadržala svoj ponos... Eh..da...ja sam vam bolesnaaa! Ovakoo...sinoč sam ja otišla spavaat...i nisam mogla spavat pa sam nešt tamo pisala...čitala svoju knjigu..i tak,...i što sam ja duže ostajala budna...sve sam se gore osječala...A NISAM MOGLA SPAVATI...počela me jako jako jako boljeti glava kao nikada do sada...Onda sam se ja digla i polako silazeči niz stepenice osjetila jako veliku mučninu...potrčala sam do WC...a ono...ništa (hvala bogu) ! I tak...nisam htjela probuditi starce, a još manje brata...i onda sam ja cijlu večer hodala po kući...išla na balkon...i tak ko neka budala... Onda na kraju više nisam mogla izdržati....probudila starce...a oni... MA PROČI ČE...IDI SPAVAT!!! I onda ja popizdila...I od te živčanosti...ljutnje...bijesa...čega več...glava me počela boljeti još više... I tak...onda mi se opet rigalo...pa sam na kraju umalo zaspala nad wc-om kao neka pijandura...NO...AJD...DA VAM NE ZGADIM ŽIVOT...jednostavno...noć mi je bila KOMA! Sada sam stalno u krevetu...glava me užasss boli...a svima se jebe...ma...ionako...znam da i oni imaju problema... I tak...sada me glava malo manj boli...valjda če biti bolje...Danas sam išla na kiosk kupiti TEEN...i požalila sam! Srela sam svoju (bivšu) simpatiju...Renata...naime...od danas ga više ne volim...kada sam prolazila...nasmiješila sam mu se...mahnula rukom, a on je ni manje ni više...OKRENUO GLAVU!!!! Pa tak....danas sam gledala neke slike....mislim sve na kompu...a ima ih 100000....hehe...i primjetila sam koliko sam se promijenila...Zbilja...vidi se da odrastam...to me pomalo razočaralo...Počinjem shvačati da više nemogu biti kao prije...Niti jesam....Moram se ponašati puno odgovornije, onak...pomalo odraslije...ali...ja ne želim...biti odrastao znači biti ozbiljan i pun problema...a ja...JA SE ŽELIM BEZBRIŽNO SMIJATI...uživati u životu...ET...Ev..ovo sam ja nešt crtala tam nešt....pa et....Hvala vam na puno komentara...POZZdrav svima....