Marketing
NA MOJA VRATA TI..... BEZ KUCANJA UJDI.........
Neman inspiracije za pisanje. Malo češće mi se to događa u zadnje vrime... a štaću????
Ali koliko god naslov posta i slike govore same za sebe bezveze mi je sve ostavit bez ijedne riči.
Palo mi je napamet kako je prije sve bilo lakše. Evo, kad ste zadnji put negdi kod nekoga išli a da se niste najavili????
Nemoguća misija!!!!
Iman dva mobitela, telefon, dva maila ( koja, usput, zaboravljan otvarat) i uz sva ta tehnološka dostignuća digod danima ne mogu doć do nekih ljudi.
Ni u matere više ne iden a da prije ne zoven jeli doma.
A da ne govorin za one malo dalje.
I da se razumimo, ne bi ni vajalo da je sve ka i nekad, ali fali ona jednostavnost....
Ono, da uletiš kod nekoga i da te ne gledaju ka padobranca.... vanzemaljca....
Čini mi se da su ljudi postali opterečeni s tim kako in kuća izgleda, jeli sve na svome mistu, ima li prašine, jesu li dičje igračke razbacane...
Pa kod nikoga nije uvik sve idealno, kuća u kojoj se živi mora imat ono nešto, pečat da tu stoje ljudi......
Samo je u crkvi uvik sve na svome mistu.
Evo mene čeka brdo robe za šunprešat.... kome smeta nek ne gleda.... ustvari kome smeta dat ću mu šunpreš pa nek pegla...... i to bez klime......
Ili..... ajme šta niste jučer nazvali.... pa sad neman ništa doma.... neman kolači....ovo... ono....
Prijatelje zoven malo prije nego san naumila u posjetu.... pitan jeste doma.... evo me.....
Isto tako i oni mene....
A oni ko mi želi dolazit i zamirat ne triba dolazit.......
Zato......
.........na moja vrata tiii....... bez kucanja ujdi........
Post je objavljen 25.07.2007. u 12:50 sati.