Marketing
Pasje popodne
Pretežno vedro
Sutra opet pretežno vedro
Bit će pretežno vedro....
Ajme, šta je ovo ljudi moji? Sve se okrenilo naopako. Nisam moga niti promislit na to da ću ikad postat alergičan na ove dvi riči "pretežno vedro", to su mi uvik bile puno lipe riči, a sad ih više ne mogu slušat, tuku mi ka mlaton po glavi, od njih me vata muka u štumik, djeluju na mene ka najgore beštimje...
Enti jarca, da pretežno vedro...
I šta je najgore, ispa sam zloguk prorok. Ma jesam li moga pisat o bilo čemu drugom, nego sam se uvatija požara!? I onda se za vraga obistinilo sve ono šta sam predviđa. Čitavo jutro smo sa strepnjom slušali vijesti iz Primoštena i Grebaštice i tek oko jedne - dvi ure s olakšanjem doznali da je situacija koliko-toliko pod kontrolom.
Ovih dana mi je najveći gušt nakon obida izvalit se u poluhorizontalu i gledat reprize putopisa Gorana Milića. Najprije su ponovili oni đir po staroj dobroj Europi, a sad je doša red i na Ameriku. Moram priznat da mi je ovo zanimljivo gledat, iako mi sam Milić zna masu puta i te kako ić na živce. Šta je je, čovik zna posal, nađe dobru priču i među kantama za smeće, ali meni se čini da je on opsjednut protestantima! Te protestanti ovako, protestanti onako. Ma dobro, možeš koji put spomenit neke razlike u navikama i običajima, ali ne vidim neki smisao u tome da se baš u svakoj emisiji ta tema mora provlačit. Ali dobro, neću sad cjepidlačit, sve u svemu i vrlo dobro.
Nakon Milića ide «Hrvatsko podmorje» I to mi je drago pogledat. Ali kad mi puste onu ultrasmirujuću muziku, kad hipnotizirano gledam one puste crvene škarpine, šampjere sa crnom točkom, sipe, hobotnice i ugore kako dostojanstveno lebde iznad morskog dna, moje očne kapke sve teže i teže zadržavam u stand-by položaju. Hopla đilda, nemam više pojma ni di sam ni kud sam, utonem u san samo tako... Nakon podmorja, u bunilu i kroz polusan još nekako čujem Veljka Barbierija i njegove hvalospjeve tripicama, pašta-fažolu, brujetu i ko zna čemu još sve ne. Aj aj aj aj....Čovik se cili raspiva kad priča o spizi.
Spiza nas je održala, njojzi hvala...
A jučer, iz tog posvemašnjeg bunila, probudija me miris paljevine. Ispočetka mi nije bilo jasno je li taj miris izaša iz televizije od onih silnih Veljkovih komina i gradela, ali očito nije...
Gledam vanka, ajme majko šta je ovo!
Navukli se neki tanki oblaci priko cilog neba, a u zraku sve puno dima i miris paljevine. Ovo je sigurno okrenija maeštral i nosi dim iz Primoštena...
Je ti šipak! Gledam doli na more, nema maeštrala, puše neko jugo...
Habate led, samo nam je još jugo falilo. Ovo je pakal, ovo nije više ni za ljude ni za beštije...
Pasje popodne...
Kad, u niko doba, imam šta i čut. Nije Primošten, gori Šolta!!!
Reporter panično viče u mikrofon, jedva ga se i razumi...
Gornje Selo, Nečujam, sve gori, evakuacija, krenuli trajekti, svi brodovi Lučke Kapetanije...
Ma di Šolta, kako Šolta, barem tamo nikad nije gorilo...
Bidni judi...
Smračilo se nebo, atmosfera je apokaliptična.
Gledam sa Čiova prema Nečujmu, sve je magličasto i zadimljeno
Kanaderi lete leva-leva
Ma da barem oće past kiša!
Ma da barem mogu nekako pomoć!
Večer ipak donosi smirenje, nakon nekoliko sati vijesti su ipak nešto povoljnije, evakuacija, na svu sriću ipak nije bila potrebna.
Ma ništa, neću više o grubim stvarima, moram okrenit temu jer o čemu god ja pišem, to se počne ostvarivat. A ima sam namjeru pisat o lipim stvarima, puno lipim...
Bit će vrimena i za to...
Nego, kad smo već kod gašenja, kako vi gasite žeđ ovih dana?
Ja više ne znam šta ću. Koliko ono govore da nam triba, petnajst čaša vode na dan!?
Ma dobro, popijem ja i dvadeset, ali di ćeš stalno pit vodu? Nismo žabe, a bome ni punoglavci
Ako nije ladna ne valja ništa, ako je puno ladna opet ne valja, da te ne uvati trčkavica, voda triba bit taman.
Taman...ka da je to lako.
Kažu da bi tribalo pit čaj. Ali dok ga skuvaš, pa dok se oladi, prođe barem po ure, ko će toliko čekat.
A ledeni čaj? Ma mogu čašu-dvi-tri, ali opet ne mogu ugasit žeđ, počnem osjećat oni cukar, sve mi se počne lipit, bljak. Voćni sokovi isto tako, samo cukar.
Limunada je odlična, ali ko će stalno štrukavat limune!? Doduše, ja obožavam štrukavat limune, ali na žalost nemam ih baš uvik na raspolaganju.
Inače...štrukava bi ja, sve u šešnajst...
Da štrukava! M.m.m.m.
Pivo?
Prva krigla legne odlično, druga još bolje, ali brate... ne možeš stalno tako, u što ću se pretvorit?
Bevanda je odlična, u stvari gemišt još bolji, ali ako si već počeja sa pivom...
Nije baš pametno, još mi samo fali Rigoletto po ovim vrućinama
Uglavnom sve navedeno, nikako me ne može zadovoljit
Kronično mi nedostaje trajan izvor napajanja.
Neka bačvica...već nečega
Onda, šta ćemo popit?
Post je objavljen 25.07.2007. u 10:01 sati.