Marketing
Skroz zaboravih...
ne znam kak se to moglo dogoditi... jučer sam bila tolko zanesena s crtićima da sam skroz zaboravila napisati kaj je bilo zaprav... dakle, ovak... vjutro rano se moja sekica zbudila i počela meni, onak još snenoj govoriti kak joj se dio aparatića ftrgel... nisam mogla verovati, ali ga je onda van z usta zvadila i počela mi objašnjavati kak je ovaj dio tu bil, a sad ga nema... 
ok, dok ga je zvadila van to me razbudilo već... i ne zato jer su bili mirisni pupoljci srpanjski... 
no, i tak - malo pomalo smo došli do zaključka da je taj dio sigurno progutala, jer ga nismo nigde mogli najti... 
i tak... sve je bilo dobro... a onda negde oko 11 se počela žaliti kak nju trbuh boli... i zove mama našu bivšu pedijatricu da ju pita kaj sad... onak, nedjelja je bila... odma na kirurgiju... i idemo mi lepo, ko prava familija... svi 4... 
i dojdemo mi lepo tam... i počne se tam neki derati na nas da kaj nismo prije na hitnu otišli... pfff... pa rekli su nam nek idemo sim... 
a dobro, nije kompliciral dalje, pustil nas je... i uskoro su Simonicu pozvali nutra, uputili ju na slikanje... i išla je... i znate kaj? našli su taj djelić... tak je mali, kaj se jedva videl na slici, ali ok, našli su... to je bitno... i poslali nas doma, rekavši da djelić mora zajti van prirodnim putem... 
jao jao... i da se djelić onda mora najti... ahhh... sad bu mama imala zanimaciju... 
no i tak... rekli su nek opet navečer dojde... posle smo doma otišli... ah, slijedilo je razglabanje o tome... sad mora i posebno jesti... ahhh... baš kul... i išli smo navečer opet... i sve po starom... tak da smo bezveze i došli... pfff... a zatim smo išli k Liberima... istina oni su popodne bili pri nama, ali kakve to veze ima?... mi se uvijek volimo družiti... došli smo tam, a doma je bil samo Miljenko s Markom... zaprti nutra v dnevnoj... a vani sparina... ahhh... dečki, dečki... no, začas su došli i teta i tetak... i onda smo nutra išli... sok, pistacije... vino... štrukli... mljacccc... a poslije sladoleeeeed - punč i vanilija... ahhh... nema boljega... onda se još Miljenko s pesima navlačil... i zezali smo Simonu kak sve mora pojesti, pa i metal ahahahaha 
no i tak nam je kvalitetno vreme prešlo... 
aha da... još je babica u međuvremenu zvala tetu i javil se Miljenko, pitala je dal smo pri njima, on veli "ne, zovi tetu Nenu na mobitel, a onda nas opet"... ova je povjerovala... i zove mamu... a tetak se počne nakašljavati i jaukati... mami je nasmeh pobeglo... i veli ona babici "ma neki tuli, boli ga nekaj" a ova je verovala... i posle je zvala tetu... ahhh... sucker... i tak smo mi lepo uživali tam... navečer se vozimo mi doma... i bili smo na početku Petrijanca... i skoči jedan pred auto... skoro smo ga pogazili... imal je pivu v ruki... 
mi smo stali, a ovaj je krenul prema nama... imal je čudne oči... zdrogirani je bil vjerojatno... ipak je to gabičin frend (jedna kaj je z menom u osnovnu išla) onda smo mi otišli, jer da smo stali tata bi se vjerojatno bil z njim zbil... i tak... došli smo doma... spremanje na spavanje... i zzzzzzzz.... ali ovaj s pivom v ruki mi je strah u kosti utjeral... srce mi je skoro stalo... ipak, dobro je sve videti... bar znam da ni mi nismo više pod staklenim zvonom... bar znam da se takve stvari i u našoj blizini događaju... nije lepo, ali je tak... pozzzzz
Post je objavljen 23.07.2007. u 22:15 sati.