Trogirska riva ima u sebi neku čudnu moć.... privlačnost......
Ništa posebno na njoj nema, palme, šentade, kolone....
Ali osjećaj kad dođeš na rivu je neopisiv. Možda kad si stalno tu to ne osjećaš toliko, ali dovoljno se negdi maknit par dana.... a riva fali..... fali.....
I sad kad se izlazi u šetnju ni na kraj pameti mi nije da se gužvan kroz grad.... u obzir dolazi samo riva.....
I sad kad pričate sa našim ljudima raseljenim okolo po svitu, kažu: ja nevečer legnen i sanjan Trogir.... ujutro kad se dignen mislin na ranojutarnji đir po rivi..... sam.... prije kave.... kad nigdi nikoga nema.
I nije to ništa čudno......
Ka dica smo trčali po rivi....
U školu smo krenili..... na rivi.....
Prva đačka ljubav..... na rivi....
Prva simpatija..... na rivi....
Prva velika ljubav.... na rivi....
Prvi zagrljaji..... na rivi....
A posli toga..... iza rive.....iza kule.....
Post je objavljen 23.07.2007. u 16:08 sati.