Jutros me tokalo pribacit šjoru Filu na Čiovo.
Pasje su vrućine i išla se malo rasfriškat kod neviste u vikendicu.
"E, moj dobri Marinko a evo te jopet gnjavin, ma ča ću...ne mogu izdurat ovod na Pujanke po ovoj vrućini", pravda se moja dobra susida.
"Ma nije ni za spominjat šjora File. Ućas ćemo mi to...samo vi polako niza ove skaline", govorin joj ja dok silazimo sa prvega kata, držeći je "šoto-braco". Ne bi je vrag utira u lift. Ne viruje mu i basta. Tu je kraj svakoj diskusiji.
Smistija san je u auto. Spremija njezine bagaje u porta-pak, upalija klimu i krenija.
"Onda, koliko ćete ostat u Mavarčici?", pitan je ja, onako više iz pristojnosti.
"Cukunu jedan. Nije Mavarčica nego Movarštica. To ti je po Svetomu Movaru. Jo meni, ništa danas ova mladost ne zna. E, u moje vrime bilo je skroz drugovačije...puno bolje i lipje.." nekako će sjetno ona. "Ne štuju judi danas ni Boga ni Božje zapovidi...Zato nan i je ovako", dodaje.
"Nego, Marinko mali...ma ča mi je unuk jučer čita u foje da oni Jerko Rošin, oni arkitekta ča je pridsidnik nikog komišjuna za prostor, ča ti ga ja znan, gori kod Sanadera...Oni ča je sad avanca za drugega čovika hadezeja u Splitu...da je skroz infiša u dotura Ivu i da, Gospe moja blažena, tvrdi kako je Sanader Bog. Pa oli je skroz popizdija, ča mu je... ?!"
"A ne znan Van ja, moja šjora File. Eno je zbilja reka baš ovako: U SANADERA VIRUJEN I NAPROSTO MI SE ČINI DA GA BOŽJA RUKA VODI."
Ona raskolači oči i počme se znamenovat.
"Ma ča mi govoriš?"
"A, je...je, baš je tako reka. Još je doda i ovo: "JA SAM NJEMU DAO SEBE..."
Parilo mi se da će se šjora File afanat.
"Muko Isusova, ča je ovemu svitu...Ma ča miša Boga i pulitiku?"
"A, eto...moja šjora File on van tako misli pa je još doda kako mu se pari da je Sanadera nama Bog posla."
"Ma je li moguće?" zabezekne se ona znojeći se pored sve klime: "A oli je Sanader ka niki novi apostol ili prorok, ča li?"
"Ma dajte, molajte, šjora File...ne bi ja tija ovdi vama o tin stvarima govorit. Ča ću Van ja reč? Pa Vi ste, bome, žena o Crikve...i razumite se u ote stvari, ne bi se ja u to miša...Rošin Van je doturov veliki prijatej...pa mu, onako, možda malo višje nego šta je potriba kadi i begenaje. Eto, ja mislin da Van u ten grmu leži zec"!
"Ma pusti ti sad zecove, mangupe jedan, oš skrenit temu, je li. A jesi i ti funcut. A štaš o političara drugo i očekivat. Ma meni se čini da je oti šjor Jerko ka malo pritira u temu begenavanju!"
"A neznan", odgovaran ja vozeći polako priko Kaštela prima Trogiru. On Van je još reka kako je "Sanader jedan od poslidnjih renesansnih intelektualaca kod nas".
"A ča to oče reč?" začuđeno upita šjora File.
"Pa da je ka niki sveznadar, da se u sve razumi..da je ka nika živa enciklopedija, čudo od čovika!"
"Sveta Luce moja", snebiva se šjora File: "Pa ču mi triba da mu se toliko utiraje u gujicu. Oli mu je tolika potriba o njega? Oli je gladan kruva pa će ga Sander najist? Tako su se umiljavali samo krajevima i diktatoroma. Ma di mu je regula? Ma nije to kreanca vengo ulizivanje. Ajme ča mi to gre na živce. Odma mi vatra udre u temple! Ča ne volin kad neko od sebe čini monu oli kućnega jubimca ća plazi jezik i kokolaje se čin vidi gospodara ne bi li mu ovi da koju oglođanu košćicu oli kocku cukra i malo ga pomilova. Bože me oslobodi takvi podanikov! Evo san se sva naježila...došle su mi gricule, triba bi mi gutjaj vode da to probavin!"
Vidin ja da se šjora File uzvrtila.
"Ma zašto se jidite", pokušavan je ja smirit.
"Eto zato jerbo me voja", plane ona: "Jer ne mogu pdnit liziguze! Eto ti ga na!", prikriži ona ruke i ljutito okrene glavu.
"Je, sad je i Sanader Bog! Sutra malo! Enti patapliče...još ćedu mu i kipove počet radit" brontula ona okrenute glave, sebi u brk. Ka da san joj ja nešto skrivija. A ja se zeznem pa još dodam:"A znadete li da je šjor Rošin tek nekidan posta član HDZ-a?" Vidin ja da je načulila uši pa nastavim kako je reka:"Postao sam član HDZ-a jer je Sanader procjenio da je to u ovom trenutku nužno..."
"Ma ča!", skoči se ona ."Nije se bidan moga sam upisat vengo je čeka Božju procinu...da mu kaže kad će ulist u HDZ...A onega su Puljića bacili ka staru štracu! A di je tu bija dotur Ivo? Je li i tada bija ka niki Bog od hadezeja koji se igra judskin sudbinama ka malo dite igračkama?! Ma koji su to judi ?! Ma koji je to svit ?! Evo mi se povrača, molin te Bogon, ali onin pravin, Marnko fermaj...moran vaka iz tonobila, jerbo mi je muka! Fermaj kad ti lipo govorin!"..opasno podigne glas moja šjora File.
Ja zakočin, skrenen sa ceste na ugibalište kraj pumpne stanice a moja šjora FIle se poćme koprcat u sidalu. Oče vanka a ne more. Izađen. Otvorin joj vrata. Odvežen je. Pomognem joj da se i ona izvuće iz auta i nagovorin je da popijemo piče u restoranu na pumpi. Popila je ladnu limunadu a ja Tangerinu. Posli petnajst minuti sili smo u auto i nastavili. Fala Bogu nije bilo gužve na trogirskom mostu. Vozija san je sve do nevistine vikendice a ona ni rič da kaže. Ušutila se i muči ka zalivena sva infotana i juta. Kad smo došli i kad se izjubila sa domaćin sviton okrene se prema meni i reč mi: "A ti, dobri moj Marinko, nemoj mi ča zamirit...Znaš ti mene. Ne mogu ti ja trpit nike stvari i moran kazat svoju pa makar pukla. A ja san ti cilin puten mučala jer san se, dok san pila limunadu, zavitovala u sebi da neću višje ni beside prozborit o tin judima o kojima smo pričali. Iz principa. Moran ti reč da nisan virovala da ću izdržat...ma evo jesan. E a sad, kad san ispunila zavit, mogu ti kazat: Sram ji bilo - ća oni mislidu da će njiovo vrime trajat dovika?! E neće, jer niti su nan potribni novi Krajevi koji mislidu da je ova država njiovo krajevstvo, niti su nan potribni njiovi dvorjani, dodvorice i sluge koji samo mašu repican kad vidu svoje gospodare...niti nan je potrebni novi Bog ovod na zemji...jerbo je moj Bog gori na nebu i ja se držin njegovi a ne njiovi zakoni! A i tebi bi to priporiučila, jer niko nije fali kad je bija skroman i kad je dilija nesriću i patnju s drugin. A svi puvanderi ovega svita koji su umislili da su niki Vođe, Šerifi, niki lažni bogovi i lažni proroci...e oni su na kraju završili tamo di i triba i višje ih se niko ne sića niti žali za njima. Svih njih čeka samoća bez prijatejov i lipega, šesnega našeg obišnog svita. A to će jin se desit čin izgubidu vlast jer drugega doli nje i nimadu! A kad nju izgubidu izgubit ćedu sve ča su jemali...i tu jin nikakve njiove pare neće moć pomoć niti će š njima išta moć kupit..Jerbo prijateji se, Marinko moj, ne kupuju nego ji se triba zaslužit.!"
Normalno, mora sam malo otpočinit i marendat kod njezinih a kad sam se zaputija prema Splitu, otpratila me je do isprid kuće i prije nego san uša u auto poljubila me toplo u oba obraza mašući još dugo za mnom dok sam se udaljavao vijugavom čiovskom cestom.
Post je objavljen 21.07.2007. u 11:56 sati.