Sinoć je u gradu bilo tuluma na sve strane, bio je Dan grada. Prošetah se malo. Gledao sam motore i rock-koncert.
Motori... Prošlo me je to. Nekad davno mislio sam da me nikada neće proći.
Da, pogledam ih, ali nekim drugim očima. Ne gledam ih više kao božanstva od metala.
Rock... Uvijek će me privući.
I stojim ja tako i gledam... Prije petnaestak godina bio bih mrtav pijan, tamo negdje tik ispred benda. Pijan od sreće. I to je sve što sam znao.
I raspoloženje bi mi se promijenilo nakon pol sata. Gledao bih neke cure, ne bih prišao ni jednoj. "Jer sad nisam baš raspoložen, bolje da ne napravim pogrešan korak".
Gledam te klince i klinke... Propustio sam taj dio. Kao da mi fali komad filma. Bože, kako sam izgubljen bio... Zbunjen... Porazno zvuči da sada znam uživati duplo više no što sam tada znao. Sada kad baš i nemam vremena za užitke.
Netko će reći - kriv je rat.
Nije.
Oj, klinci... Tulumarite dok možete.
Uvijek će biti vremena za ozbiljnost.
Post je objavljen 21.07.2007. u 01:44 sati.