Lice moje u krupnom planu bit će kamenčićem u mozaiku oko nekog stabla. Akcija koju provode kvartovski inovativci. Sjedih ja jučer na klupi u parku cuclajući svoju vodu, kad tamo neki momak s fotoaparatom da jel me može slikat za kvartovsku sliku, tipa, ljudi iz našeg kvarta. Hajd, dobro. Makar nisam bila na frizuri i kod vizažista, al evo mogu skoknut časkom tu preko puta. - Ma mogu i ja to sredit!! - Ha, ha, ha.... (HA, HA.)
Eto, nema me često u tom parku, al' kad odem, postajem licem s plakata. Mora da to nije neka slučajnost, jer ne znam što bi me inače vuklo oko 7 sati navečer van na topli asfalt i doživim skoro pa kolaps ("Nemoj se sad srušit, nemoj se sad srušit, idete u park, treba vozit bicikl, još samo malo, samo malo do parka"). Noge se jedva vuku po ljepljivom asfaltu. Katranska zamka. Fuj. Mislim da te avanture danas neće biti.
Ljepljivo je ionako svuda oko mene, al' ja sam dobro naoružana svim odmašćivačima, odljepljivačima, skidačima, otapalima i sl. Za takvo što ne moram izlazit iz kuće.
Kupih i pilu - "Beast", Made in China. Doslovno se tako i ponaša. Htjedoh ispiliti uzorak radi poredbe, a ono skoro raskidala cijelu lamperijsku mjeru od 4 metra. Prava zvijer. Ma, znaju oni dobro kaj su proizveli. Možda nisam stavila dobar list. No, neću više eksperimentirati, moglo bi mi ponestat materijala. Bojanje metala gotovo. Bar za sad. Samo treba još smoći snage i na temperaturi tla od oko 45 Celzijevaca poskidat tirkizne mrlje.
Bilo mi je puno lakše kad sam na weather.com vidjela da je na Južnome polu zabilježeno rekordnih
-108 Celzijevaca. To si čak ne mogu ni zamislit.
Inače, posla ima još. Treba na treći kat odcukljat lamperiju i laminate. Lamperiju - dostava, da, da nema problema. Zona 2 - samo 150 kuna. Ajd, dobro, bar bu ju dostavili. Ali, ne. To je samo door-to-door! Mi ne nosimo na kat! Čovjek bi pomislio da onaj drugi "door" znači vrata od stana. Ne, ne, gospođo. Pa kako ćemo mi to!
Proletjelo mi kroz glavu kak bi ja mogla svojim klijentima reć "Pa, čujte, ja sam Vam prijevod napravila, to je moj dio posla, a sad si nađite suseda s printerom koji bu Vam prijevod isprintal, pa mi ga onda ponovno donesite! Nema problema, mogu Vam i ja isprintat. To Vam je samo još 200 kuna gore!!!".
Ima i za trgat tapison. Nudim pravi anti-stres program. Nema veze ak se nitko ne odazove. Pustit ću Zvijer na tapison i snimat kamerom i onda poslat Novoj za vijesti. Kad već objavljuju umiruće od vrućine, što ne bi i to. Poslat ću i RTL-u, da bi onda i oni mogli reć' "I mi također imamo snimku kidanja tapisona od strane Zvijeri!".
Najbolji mi je bio prilog od prije nekoliko tjedana u jednoj emisiji u kojem je prikazano dvoje britanskih turista kako svojim džipom avanturistički vozi po putevima unutar miniranih zona u Hrvatskoj. Na upit zar se ne boje, odgovoriše njih dvoje oduševljeno "Nama je to prava avantura. Tu je nekada bio rat i još postoje tragovi toga rata. Malo nas je strah, ali izazov je velik... Osim toga, ipak smo u džipu". I slične bljuvotine.
Njih nikad ne bi pozvala na radne akcije. Nemaju oni pojma. Još bi mi i džipom vozili po stanu i terasi.
Sutra za ručak imamo jaja pečena na terasi. Doslovno. Možda ispadnu paraboiled. Mrlja se ne bojim. Sve bum ja to skinula. S guštom.
Post je objavljen 19.07.2007. u 16:50 sati.