Marketing
... ah ...
Nemam pojma kaj da vam pišem jer mi se baš niš zanimljivo nije dogodilo... Osim toga što je u Komarevu bilo ok, i kupila sam si isti medaljon kakav ima Thompson 
Evo vam sad jedna pjesmica koju sam ja napisala... Neš me puklo u glavu i riječi su se same slagale na papir i ispala je ova katastrofa:
Velika je zemlja naša u kojoj živimo,
ima još puno ljepota kojima se divimo.
Za ratove i nesreće mnoge ljude krivimo,
al' sudbina je tako htjela i mi tu ništa ne možemo...
Sad smo sretni, al' nespretni kad dopuštamo
da ju tako lako uništavamo...
Treba cijenit' sve ljepote, Hrvatsku punu dobrote...
Treba čuvat' naše blago,
uništit' ju zato ni'ko nije mog'o,
jer smo je branili,
i mnoge hrabre ljude izgubili...
Plavo nebo najljepše iznad nje se prostire,
plavo more beskrajno uznemiruju zle bure...
Dragi Bog se uzdiže iznad Velebita,
doziva sve planine da ju štite
od zla svijeta...
Post je objavljen 18.07.2007. u 19:53 sati.