...U Bosni od 1990.nisu doneti nikakvi medijski zakoni.Pocetkom 1990.vlada nije uspela da donese zakon kojim bi stavila radio-televiziju pod svoju kontrolu,uglavnom jer je bila odvec rastrgana razlicitim zadacima i ciljevima.Ta situacija je trajala do proleca 1992.,ali vlada je,po izbijanju rata,preko kolektivnog predsednistva preuzela formalnu kontrolu nad radijom i televizijom time sto postavlja njihove izvrsne rukovodioce.Ta imenovanja nisu dovela do znacajnijeg jacanja kontrole nad RTV BiH sve do kraja 1992.kada je vlada imenovala clanove SDA za direktore i radija i televizije.
Novi savezni zakoni o privatizaciji medija uneti su 1990.i u republicko zakonodavstvo.Republicki krivicni zakon od pre 1990.jos je netaknut,s njegovim siroko primenjivim clanovima o"neprijateljskoj propagandi"i"neprijateljskom udruzivanju".Otkad je rat poceo,ne postoje preduslovi za registraciju novih privatnih medija u Ministarstvu za informacije.Za dobijanje frekvencije,privatnim radio stanicama je neophodna dozvola Ministarstva za saobracaj i veze.
Vlast efikasno kontrolise snabdevanje papirom.Stamparija OKO,deo grupacije Oslobodjenje do 1991.
ima monopol u Sarajevu.Ona je 1991.pretvorena u deonicarsku kompaniju s drzavom kao glavnim deonicarom.Operativni direktor Petar Skert,odgovarajuci na pitanje lista DANI,rekao je da kompanija
"nema nikakve veze"sa vladom.Izjava je postala laz sledeceg meseca:OKO je sest nedelja odlagalo stampanje broja lista DANI zbog kontroverznog clanka koji je sadrzao.Dok su stamparski troskovi srazmerno niski,papir se ne moze nabaviti bez veza u vrhovima vlasti(vladini krugovi,UNPROFOR,
lokalni crnoberzijanci ili medjunarodne organizacije koje pomazu medije)ili ogromnih suma nemackih maraka(lokalna valuta zvana"kuponi",jedva da sluzi za kupovinu hleba i dnevnih novina).OSLOBODJENJE je imalo saradnju sa UNPROFOR-om u obezbedjivanju nabavki papira od medjunarodnih donatora;
nijedan drugi medij nije bio te srece i neki su proveli mesece cekajuci da zivotno vazne donacije stignu iz hrvatskih luka ili daljih odredista,zbog pretraga UN ili opsade srpskih snaga.
Kontrola vlasti i nad drugim medijima poostrena je 1993.kao sto pokazuju sledeci primeri:
-Nezavisna sarajevska stanica Radio 99 zatvorena je 17.jula 1993.posle najave da ce te veceri emitovati intervju s Fikretom Abdicem.Dosao je inzenjer iz drzavne RTV BiH i zatvorio stanicu kojoj sve do 15.septembra nije dozvoljeno da nastavi rad.
-U isto vreme je magazin DANI preneo intervju s Fikretom Abdicem iz hrvatskog nedeljnika DANAS.
Drzavna stamparija OKO iskoristila je svoj monopol i odlagala stampanje broja citavih sest nedelja.Glavni
i odgovorni urednik lista DANI Senad Pecanin uopste ne sumnja da je Abdiceva pojava bila razlog.OKO je 1994.ponovo dva meseca odlagalo stampanje broja lista zbog toga sto je u njemu bio clanak u kome se kritikuje SDA.
-Novinari koji su izrazili misljenja suprotna vladinim izlozeni su individualnim napadima i zastrasivanjima.
Jedan novinar RBiH tvrdi da ga je,juna 1992.,u zgradi Predsednistva,pretukao jedan od telohranitelja predsednika Izetbegovica zbog clanka koji je objavio u OSLOBODJENJU.Novinar ne podozreva neku zaveru;skloniji je da misli da je telohranitelj"radio na svoju ruku".Senada Pecanina je januara 1994.
privela policija zbog pogresno parkiranog automobila,apsurdna optuzba u Sarajevu pod opsadom.
Potom je policajac kritikovao Pecanina sto nije stavio predsednika Izetbegovica na listu vodecih licnosti 1993.objavljenu u DANIMA.
-Novinari srpske nacionalnosti(automatski sumnjivi)bili su narocito ranjivi.Jedna od zrtava bio je TV novinar Ljubomir Ljubojevic.Posle kritike vlade,mobilisan je u Bosansku armiju.Pokusao je da pobegne iz Sarajeva,ali su ga uhvatile srpske trupe,koje su ga odvele na Pale i"primorale ga da se javno,preko Kanala S,ispljuje zato sto sluzi`muslimanskoj televiziji`".Po recima jednog urednika RTV BiH,mobilizacija
se kao sredstvo disciplinovanja neposlusnih novinara koristi do kraja 1992:"Lista izuzetih novinara bivala je sve manja i manja."
-Rade Jevtic,menadzer nezavisnog Radio Zida,kaze da su nekoliko puta zvali iz Ministarstva za informisanje i pominjali da stanica ne filtrira informacije na ocekivani nacin,ali da pozivi nisu sadrzali aktuelne pretnje.Ministarstvo porice da je bilo ikakvih poziva.
Nezavisni mediji,doduse,ne rizikuju zakonsko gonjenje,ali ne uzivaju ni zakonsku zastitu.Cilj je bio uspostavljanje autocenzure kako novinari ne bi kritikovali delovanje vlade i predsednika pre i za vreme rata;ulogu Armije;zlocine koje je Armija pocinila;kao ni tvrde muslimanske elemente u vladajucoj partiji i oko nje,kao i u medjunarodnim dobrovoljackim snagama koje se bore s Armijom.TV BiH izbegava ova osetljiva pitanja,a od sredine 1993.to cini i RBiH.
Ironija je da je najvise koristi od cenzure zastrasivanjem u Sarajevu 1993.imao razbojnicki zapovednik Bosanske armije u Sarajevu MUSAN TOPALOVIC POZNAT KAO CACO.Cacini ljudi su,medju ostalim zlocinima,mesecima nekaznjeno harali gradom,odvlaceci civile sa ulica da kopaju rovove na linijama fronta.
NJEGOVI LJUDI SU DELOM UNISTILI PRIVATNU POPULARNU MUZICKU RADIO STANICU RADIO M,JER IM SE NIJE SVIDJAO IZBOR MUZIKE(PUSTANE SU NEKE SRPSKE PESME).Menadzer,po nacionalnosti Musliman,prica da je sedam stranih informativnih mreza izvestilo o napadu,ALI U SAMOM SARAJEVU JEDINO VECERNJE NOVINE I JEDNA MALA OPOZICIONA PARTIJA NESTO O TOME OBJAVILE.
Gordana Knezevic,zamenik urednika OSLOBODJENJA,nije se pravdala za to sto se nije pisalo o Caci,cak i kad su njegovi ljudi odveli troje zaposlenih u listu."CIM BISMO POCELI ISTRAGU O CACI,NJEGOVI LJUDI BI DOSLI I SVE NAS ODVELI.MOJE JE PRAVILO DA NE RADIM NISTA STO BI MOGLO SPRECITI DA IZLAZIMO."IZUZEV POMIRLJIVOG INTERVJUA U LISTU DANI OD 30.JULA,CACO JEDVA DA JE POMENUT U SARAJEVSKIM MEDIJIMA SVE DOK U OKTOBRU NIJE UBIJEN.NAJVECA PRICA U GRADU NIJE MOGLA DA BUDE ISPRICANA U NJEGOVIM MEDIJIMA...
(Mark Thompson-"PROIZVODNJA RATA")
Post je objavljen 18.07.2007. u 13:03 sati.