Ivana me juče otkantala ka da san neka štraca pa san odlučila potražit mog dragana.
Prema zadnjin invormacijama koje mi dojavljuju, bjondi je kružija oko Filozofskog i onda je šmugnija prema Vrbiku. Već je sidija na terasi kavića Sajšan-In kad san ga sustigla.
Kelner je došeta s tacom na kojoj je nosija dvi pepeljare, blikić i brokvu.
Kad ga je moj bjondi pita - A čače ti brokva? - ovaj mu je reka neka gleda svoja posla jer da bi mu moga tu brokvu utisnit u oko. Ajme sva san se najižila!
Ipak bjondi je vagabondski naručija kavu s kaveinom i čašu vode. Dok je srka kavu cilo vrime je nešta pisa po salveti, ka da je sam na ovom svitu. Poželila san mu prić i reć da osićam određeno uzbuđenje kad mislin na njega. Opet nisan imala snage. Šta da radim, bidna li sam? Kako mu mogu poručit da se moj plastični prijatelj već toliko izmrvija da neće prebacit u treću? Šta da mu rečem di san pošla. Kud, šta, ča?
Post je objavljen 17.07.2007. u 22:47 sati.