Marketing
Tribute to Rab
Evo ljudi da ne mislite da je samo dr. Prijić na blogu...ima nas još!
Post o Amsterdamu će još čekat...(nema se slika), al u međuvremenu tri su mlada avanturista posjetila otok Rab.- Točnije tri budale kojima se nije dalo sjedit kući i nisu znali što bi sami sa sobom.
Tako smo se na dodjeli svjedodžbi raspitali po razredu ima li tko zainteresiran da skoknemo do Raba. Svi su digli veliku frku, svi idu na Rab, svi su za. Dogovorili smo se za smještaj kod naše drage frendice s Raba i sve je bilo spremno za polazak. Dok smo ja i Prijić čekali ostatak da dođe s kartama na horizontu se pojavio samo Toma i rekao: ''idemo samo nas trojica''!
To smo nekako progutali i kranuli na Rab.
1.DAN
Kad smo stigli i ušli u kuću naše frendice imali smo što i vidjeti
Sve se sjaji...sve u mramoru.. pogledavali smo se i čekali prvu reakciju al bili smo suzdržani do ulaska u sobu. Dobili smo dvije sobe s balkonom, wc-om i jednu u kojoj su bili kauč i tv.
Nismo se ni oporavili od šoka i već smo morali na večeru. A za večeru... oval s čevapima, pomfrtiom, piva, salata...
ubili smo se od hrane.
Nakon večere i prve ''štafete'' prvi nam je put u kući postalo neugodno..počelo je nestajat onog čega je najviše trebalo... a onda je Toma spomenuo da možda sutra dođe još jedan: Leon...pa smo sve nade polagali u njega. Prošao je taj prvi dan u uvjerenju da će Leon možda doći i mogli smo se opustiti.
2.DAN
Jutro...podne...zakašnjeli pijetao se čuje u daljini...otvara se prvo oko i ubrzo nakon i drugo...prve pomisao - KAD ĆE LEON!!!!
Nakon doručka obavili smo i taj poziv..i čekali ''sudbonosno DA...ali...ali...ali.. bilo ga NIJE!
Dvije štafete za tri dana... nije dobro...
Odlučili smo se opustiti u moru...koje je kaže naša Lučana daaleko.
Mi nevjerujemo al ajde da probamo. Dva su sata..sunce peče...grije, hlada nema..more nije na vidiku...cesti nema kraja...čuju se cvrčci..klopot naših šlapa...hodamo nas trojica i gušteri za nama.!!!
Kad se pojavilo more kao da smo vidjeli spas al kad smo ušli u njega..shvatili smo...još hodanja..
Hodali smo i hodali i hodali i hodali a voda..voda tek do kičice... i tako još barem 600m i tek onda našli osvježenje i shvatili da ovo nije za nas...za nas bez kondicije.
Večer je počela odlično..nako večere pili smo za šankom u njenoj kući... a onda pravac- grad.
Lučana nas je sa svojom prijateljicom odvela da vidimo kako se na Rabu živi. Prvo smo uletili u neki skupi kafić..i nakon dvije ture bankrotirali!!!
Al onda je počela ludnica...išli smo u nekakav Vox. Atmosfera na početku i nije bila neka al kad se skupilo ljudi počeo je dobar provod...( čak i ja koji nisam za taj tip mjuza moram to reć ).
Zapili smo se, plesali, upoznali neke slovence i slovenke koji očito nisu išli za nama nego za ŠTAFETOM...
3.DAN
Treći dan je bio dan odmora...buđenje u podne..., pijuckanje pive i igranje trešete i briškule. I tako cijelo popodne...navečer malo akcije i fighta ( naravno dečki protiv cure) i spavanjac jer sutra u 5 ustajanje za na katamaran.
A TEK KAD SMO UŠLI U J..... KATAMARAN CURICE U LJETNIM HALJINAMA SU SE POJAVILE!!!!
DI STE BILE DO SAAAAD!!!
i to bi vam bilo to... 
****P E T K O****
Post je objavljen 16.07.2007. u 15:52 sati.