Napokon je došla i ta subota kad sam se ja lepo spakirala i otišla s samostana...
Nije bilo loše tam..,bilo je dobro društvo i se to skup al se jeno je bilo dosadno...
Falil mi je internet i kompjuter......i.....dugi je popis stvari koje su mi falele, al nam ve o tome:)
Došla sam se samo malo javiti i napisati jen tekst koji sam tam pročitala i koji bi svako trebal pročitati...
Otac i trogodišnji sin
-Jednog je dana otac, koji je radio na kontrolnom tornju pokretnog mosta, poveo sa sobom na posao svog trogodišnjeg sinčića.
-Očev posao sastojao se od spuštanju i podizanju mosta. Kad bi most bio podignut, ispod njega bi plovili veliki brodovi, a kad je bio spušten, po njemu bi prolazio brzojureći vlak.
-Dječak se rado igrao na mostu. Ovaj put most je bio podignut jer je ispod njega prolazio brod. Želeći ga bolje vidjeti, mali se nestašno popeo na vrh podignutog mosta.
-No u tom trenu tati je stigla naredba da brzo mora spustiti most jer dolazi brzojureći vlak sa oko 500 putnika.
Otac je u strahu i panici shvatio da više ne stigne spustiti dječaka prije prolaska vlaka. Odluka je trebala biti trenutna, spasiti sina i dopustiti da pogine 500 putnika ili žrtvovati sina, sputiti most i spasiti putnike vlaka.
-Srce mu se paralo od boli-znao je da mora skustiti most i ubiti jedinog sina za život 500 ljudi.
Vlak je projurio spuštenim mostom, putnici su čitali novine, pili kavu, spavali...., a otac je vikao "Ljudi, znate li što sam učinio za vas?? Ubio sam svog jedinog sina da bi vi živjeli!!!"
Ova me priča stvarno rastužila...ja naj mogla na takav način ubiti sina, ja bi dala se da ga spasim.
Evo to bi bilo to za sad...ne verjem da bum napisala još koji post prije početka školske godine jer su praznici i mej se neda stalno nekaj pisati:)
Možda još koji put dojdem onak malo da se javim....ali samo malo:)
ajde pozz svima i uživajte mi:)
Post je objavljen 16.07.2007. u 10:10 sati.