Marketing
Da se malo javin...
Evo me malo... A neman va ča ni pisat, jer totalno nisan u toku. 
Fora je ovaj prethodni post. Samo ča sumnjan da bi neki... Kako je ono pisalo? Da bi se nekoliko ljudi ubilo za mene, ili slično. 
Ali ajde. Ne znan kaj su svi, ne viđan nikoga... Vidin Šipa tu i tamo Drazi kad oden kako radi na štandu, vidin Nikolu, Vala tu i tamo... Ivana vidin skoro najčešće, boj mi on dođe šempre va butigu. Iris ipak vidin najčešće, boj radin s njon svako drugi dan. Još se najviše čujen s Ivanon (mislin na Ivanu, ne na Ivana). Kadakod vidin Lore i Eni. I to je to. Svi rade, nema se puno vrimena! Ja malofali svaki slobodan trenutak proveden s Markon. Kad već ne moren zimi, baren leti. Baš san mu pričala... Fali mi da oden na piće sa svojin prijateljicama... 
Nema me ki zajebavat, i iskat me puntice, nema me ki živcirat (u biti ima, ali niki to ne čini k'o Nikola...), neman se kome smijat, niki se ne dere na profesore k'o Andrea... Falu mi neke stvari. I boli me ča se ni ne čujen s trećinon razreda. A najviše me boli ča se ne upoće ne čujen s Karlon... 
Postale smo bliske, ali eto... I boli me ča se slabo čujen s Ivanon. Ona me zove na more, i to, ali već dugo nismo popričale i nasmijale se. Htila bi vit Andreu... HTILA BI DA SE NEKI MENE SJETI!!!!! Svi zajedno izlaze, svi se zajedno kupaju, a ja... Ništa... Svi su me zaboravili... Povera me... E, da kad smo kod talijanskoga... Ivana, ča ti ono triba prevest? Za Nikolu: ni istina da iman najviše vrimena!! Kaj si ti bil noćas?? Ja san došla Lopar, a tebe nigde! Svi te išću, svi zovu... A tebe nema... Svašta...
Ajde ljudi, nadan se da se čujemo, da ćete me se sjetit!!! 
Sad gren spat, jer jutro radin.
Pozdrav!! 
Post je objavljen 15.07.2007. u 23:03 sati.