Marketing
Svjedodžbe! :-)
Ma, nikaj posebno... kak smo došli, tak smo i otišli 
... u 10:00 smo imali podjelu... dosta ih nije došlo... ne znam zakaj... valjda su na moru... ili im se jednostavno ne da vraćati u tu ustanovu, zvanu prva gimnazija varaždin... hje hje... makar ne kužim zakaj... pa tam je tak lepo... 
ideš tam, nekaj se nafčiš... družiš se, e to je ono najbitinije... 
n, i tak... vidla sam koga sam htela videti, nisam koga nisam htela... a tak je to... a koga neću videti? pa onoga ko neće mene... ali nem se sad s tim zamarala.... nije vrijedno... ipak su praznici... hje hje... aha, ipak je naslov svjedodžbe... pa da nekaj i o tome velim... to su vam vrijednosni papiri... hje hje... na njima pišu ocjene... koje mogu biti dobre i malo manje dobre... 
no, sad kad se zna kaj je to... moj uspjeh - vrlo dobar... i sasvim sam zadovoljna... razrednici smo kupili buket i lepu narukvicu... i onda smo se još malo o maturalcu spominali... aaahh... Grčka... it's like a dream coming true... hje hje... 
a kaj je bilo poslije? a kaj nije bilo? malo smo se pozdravili s nekim ljudima jer ih ipak nemo vidli dosta vremena... a onda nam je Ivana pobegla... mislim, druži se kao s nama, a niti nas ne pozdravi, nego odleprša s onim nožicama... mislim, nisu nožice takav problem, nego to... ali ok... nije nama bilo loše... otišli smo lepo u Simphony... Nataša i ja... a ko drugi? ... i pile kaj smo pile.... no, pa ne treba se baš sve znati... hje hje... poslije nam se pridružila Kazanova... i onda je još i ona pila... pa mislim... aha, da... a znate koga smo vidle? naravno da ne... Felbara!!! ko pa je on? ma... jedan dečec...
iz 3.f... naravno... no, uglavnom... imal je tak lepe lasi... kovrčave... smeđe... ma, divno... a sad? kaj je s sebe napravil? ošišal se... skoro pa na ćelavo... malo mu fali... čist malo... ah... ah... ah... 
ali to je valjda napravil da profešta kaj je škola gotova... hje hje... i posle smo išli u pekaru, kupiti si nekaj za jesti... naime, od jutra nismo nikaj jele... a to je strava za naš želudac... i onda smo po trenkovoj išle doma, pa u onu malu uličicu, pa opet kraj Simphonyja... ma, lutamo mi... hje hje... i tak... išle lepo na sladoled na Korzo... njam... 
i tak su vam došle 2 vure, i bilo je vrijeme da idemo... svatko na svoju stranu... 
Nataša i Maja na bus... Martina na vlak... a ja? u knjižnicu... ko prava čitačica... hje hje... ma, nikaj strašno... nije lektira... nego nekaj za moju dušu... hm... da vidimo... 24.7. je zadnji dan dok morem vrnuti lektiru... like anyone cares... i još su promijenili radno vrijeme... pa, mislim... kaj je njima... možda očeju malo godišnjega? ... ah, i ja sam bedasta... nema veze... meni je svakak dobro... i posle sam otišla k baki... i tam sam vode spila kaj deva ... pa normalno... i malo sam gledala ljetopis... i zaključila da su ljudi dobro ispali... mislim, nije na meni da sudim, ja samo procjenjujem... hje hje... i otišla spat... ah, baš je bilo lepo... i onda sam se zbudila... išla nekaj prepisivat z novina... ah, volim komplicirati, kaj bum? hje hje...i gledala kroz prozor svoje sobe i vidla Divkovića i Dolenca kak igraju košarku... baš lepo... oni su inače dečki iz 3.b... i idu s menom na etiku... i uskoro me zval tata... nek dojdem pred zgradu, da idemo doma... oblekla sam se, pozdravila... i o'šla... i onda smo išli doma... i koga vidim pri konzumu na bicu? Pavela!!! ne trebam objašnjavati, mislim da je sve jasno... 
a kaj nas dočeka doma? mravinjak... mrava kolko očeš... jaj jaj... je, nikaj dragi moji... spreja v ruke i špricaj... odma su nestali... hje hje... i nikaj... to bi bilo ukratko to... a sad upravo primam slike od Nataše... kaj je Tomek slikal, ali je dal njoj jer meni pržilica ne dela... i tak to... no, baš su super slike... samo kaj ja na svima čudno ispadam... ehehe... evo, tolko za sad... se čujemo!
Post je objavljen 15.07.2007. u 22:11 sati.