Pregled posta

Došel je i taj dan... 29.06.2007./30.06.2007.

Evo ga! Došel je i taj dan... Petrovo u Petrijancu, hje hje... A zakaj je to tak veliki dan? Pa kajaznam... inače nije nikaj posebno samo po sebi, ali dok znate da vam dolazi super frendica kao što je meni Nataša, onda jedva čekate... i tak.... vjutro sam morala stol prati vani.... i jesam, a pes mi je delal društvo ... onda sam nekaj u kuhinji delala... rezala paradajz i ribala mrkvu za ručak... i tak, malo po malo, prešlo je vrijeme.... i bilo je 11:00, i zove mene Nataša.... "ej, bok, mi smo u Sračincu... daj me počekaj vani"... i zajdem ja van s pesom igrati nogomet (on je strahu žutoj lopti, hje hje) i vidim auto začas pred lesom... pa ko je došel? Nataša!!! naravno s darovima.... ah, ah... pa kaj bum s njom? no, odnesla je mami nekaj nutra, a meni dala I love Milka bombonijeru.... njam... onda smo otišle sedet pod orah i piti sok... i jele Milku.... i slušale čudnovate zvukove Natašinog nosa (sirota je prehlađena)... i tak, malo pomalo... došla je vura - 12:10 - ručkec.... i idemo mi... i jedemo, i jedemo... i nebremo više... ali mesta za kolač uvijek ima.... (mislim, kolko smo ih do sad pojele, pa nebu nam još jedan naškodil) a kaj je bilo poslije? hm... išle smo malo na komp... kvalitetno provoditi vrijeme... hje hje... i došlo je slijedeća vura - 15:00.... pa kaje ve? dojde po nas moja draga sekica Simona "je kaje puce? idemo ili nejdemo?" ... naravno da smo išle, jer polslušati nju kak mi cendra za vratom bilo bi nemoguće... i tak smo otišle... i prvo kaj smo vidle bili su ribički štapovi.... (smeh)... ali nas nisu zanimali štandovi, otišle smo malo dalje... tam de je onaj zabavni dio - lunapark - jeiiii a nas najviše privlače "treskači" - i odmah u njih.... zabavno je bilo... par put smo se prepelali... a onda smo malo išli ispod šatora.... malo ljudi je bilo, a neki su nas btw. čudno pogledavali... ne znam zakaj i nije bilo nikaj zanimljivo... pa smo već oko 16:15 otišli... još smo morali u varaždin.... nastup za gimnazijske maturante... a kojeg li smeha... izvodili smo 2 pjesme, pazi ovo: DVIJE, i za to smo imali probe kaj da nastupamo ne znam za koga i ko da izvodimo ne znam kaj... no, whatever.... onda je moj tata došel s posla oko 17:00 i malo je predahnul, a onda je jadni moral Natašu i mene pelati u kazalište.... ali prije toga: scena!!! mama mi je podivljala: "Mateja, hote, hote.... bute zakasnile... u pol šest trebate tam biti... derala se kaj nenormalna... pred dragim mi ljudima... ali ajde, prešla sam prek toga.... ipak mi je mama, ne? u kazalište smo još prerano došle... i iščemo mi koncertnu dvoranu.... dojdemo gore, a vratari nas pitaju "kam idete, cure?", a jedan veli "one su gimnazija" ma bravo... no, zna se na kaj je mislil... i pitamo mi "a kam trebamo iti?" i onda nas je dobar dečec otpelal na pravo mjesto ... hvala mu.... i tam sednemo kaj kvasi... hje hje... i onda smo malo ljetopis listale... i išle glet odmah famozni razred - 3.f.... hje hje.... ma, mogli su oni i bolje... i onda smo imali probu... odem ja na pozornicu i tam probamo, a Nataša s mojom torbom stoji sa strane... hm... aha, da, sviral nam je Emanuel Rušec iz 4.j na klaviru - baš je super dečko... i maturant još k tome, i to muzikalan... onda smo otišli dole s pozornice još malo ljetopis glet.... i skoro čujemo "ajde u zbor!"... i evo nas par hrabrih djevojaka i 3 hrabra mladića - vrijedno ih je spomenuti: Janko, Bogdan - maturanti i Domagoj - drugaš i da nama profesorica Kelemen znak za početak, mi počnemo "Lijepa naša domovino..."... i odmah zatim "Gaudeamus igitur, iuvenes dum sumus..." , pa je uslijedio govor ravnateljice... a zatim su Janko i Petra izveli "Phantom Of The Opera"... i dobili gromoglasan pljesak, pa ipak su maturanti... a najviše se u to uživio profesor Guščić, smijao se i gibao u ritmu glazbe... baš je on super... kad je to bilo gotovo, otišli smo dole sa stagea, dobili bombone... ko pravi glazbenici i pozdravili se s ljudekima... i otišli doma... tj. pred glazbenu čekat mojeg tatu... i došel je za 2-3 minute... i otpelal nas doma.... a koga smo tam zatekli? osim uobičajenih gostiju, bil je tam i Marko, tzv. Pero, frend mojeg bratića Miljenka (najbolji jeee...) naravno, ništa ne može proteći bez dobroga jela, pa smo išli jesti (opet ) malo smo išle pod orah spominati se s ljudima... a ko je bil vani? ovak: moj tetak, teta, bratić i taj frend, Matej i Martina = couple, Vesna, tata, mama... a poslije, oko pol osam sam se presvukla i išla van žicat peneze.... i nažicala sam ja toga.... ohoho... hje hje... i otišle smo... bilo je super... standard - treskači... a pod šatorom su ljudi čak počeli i plesati... pa smo i Nataša i ja otišle... i tancale smo kak ima biti... poslije opet van... treskači... ah, baš smo ovisne o njima... i čekamo mi tam kad dojdeju Miljenko i Marko... i lepo su me vidli kak pelam - 4 runde za redom... hje hje... pa si nek misle.... i idem ja poslije najboljeg bratića na svijetu žicat za još para za treskače... ali on veli "nemam za treskače, imam za pijaču"... ah, čuj... pa more.... ak je besplatno, nije bed... i lepo nas je počastil.... oni su pili bambus (valjda je to bilo to), a mi colu... kak smo uzorne... i još mene pita Miljac poslije de je wc, i ja mu pokažem, otpelam ga do vrata... i dok je došel velim mu "čuj, bi ti htel plesati z Natašom?", a izgovor mu je bil "ma ne znam ja plesati..." ah, pa kaj je njemu???!! otišli su, kao iskat si puce (moš mislit) a mi plesat... i Nataša je imala doživljaj... jen je došel do nje, počel ju primati za ruke i spitaval "more jedan ples? samo jedan?" ona mu govori "ne, ne... idem s frendicom...", ovaj je uporni "no, a more jedan ples?"... a ona "ne, idem s frendisom..." a on "moram ja za tobom?" naravno da ne, helou... i konačno ga se otarasila... a rekla je da je bil simpatični... pa kaj nije išla? to bi baš štela videti ... hje hje... posle van... na treskače naravno... i koga vidimo?! MILECA!!! ah, to je jedan dečko s cestice.... iz famoznog 3.f, budućeg 4.f... hje hje... sedel je pred zalogajnicom... mislim stvarno... a mi se treskamo kaj lude... mislim, z autima... i posle smo opet tancat otišle...a najsmešnije je bilo kak su se danč, mislim na kostanja i još jen primili pod ruke i plesali skupa... nesvakidašnje, ali opet kul... ah, kaj sve nismo plesale... od sporih, do brzih, od vlakića do mosteka... od drmeša do nabadanja na pribadaču... da da... baš meni usred žarkog plesa se u nogu zapiči pribadača... i otidem ja van s vlakića.... jemat to van... i nije baš bolelo preveč, ma hrabra sam ja ... i tak, dok smo opet došle van, mileca više nije bilo...ali su bili Miljac i Marko.... miljenko je imal kolu v ruki, i pitam ga "daš malo", a onda sam mu skoro sve spila... i velim Nataši nek ide pitati Marka dal oče z njom plesati, a ona njega pogleda i počne se smijati.... kaj pa ve? ovaj je jel kokice, kak je ona rekla poput miša, splašeno... hje hje... ali je priznala da je ovak simpatični... kak i nebi bil, čim se z miljenkom druži... hje hje... a onda, ples opet! pošto je bilo 11:45, plesali smo još pol vure negde, a onda malo vani bile.... tak da smo doma došle negde oko 1:00... po cesti do doma smo hodale bose.... baš je bilo super... odmor za noge, koje su btw. bile tak zmazane kaj da smo 3 dana kopale na polju.... hje hje... i sednemo si u dnevnu sobu.... zavalimo se u fotelje, spominamo se... dojde nas moja mama pozdraviti.... i spominamo se mi, spominamo... tak negde do pol 3... ali nije nam se spalo... pa je Nataša otišla na komp... a ja si prat nožice ... hje hje... i operem si ja zube, i noge i oblečem se za spati... i dojdem lepo u dnevnu, a Nataša se dopisuje z nekima na netu... zezala ih je naravno... a nick nesmem reći... hje hje... i sednem ja za komp... na icq-u nikoga, na skypeu nikoga.... ah... i zezamo mi ljude na netu... ma, same neke budale su nam se javljale... ali... čak smo 3 nažicale da nam pošalju slike.... i nije loše, nije loše... hje hje... i tak smo mi na kompu bile do 5:10 negde vjutro... Nataša meni veli "Mateja, pa već je dan... svetlo se vidi"... ah... ah... i kaj? velim joj hodi si noge prat.... a ja bum dovršila s ovima... i dovršim... a jen je tip bil naporan stvarno.... ufff.... koma.... ali je poslal sliku... i tak... malo pomalo... zgasnem ja komp... otidem si leći, pokrijem se... i dojde ona u sobu, vužge svetlo, slaže si deku, obleku, kaj ti ja znam kaj sve ne... i konačno si legne, ali ne nismo još zaspale... spominale smo se negde do 6:00.... ne znam de smo inspiraciju zele... i još nam se nije spalo... ali već smo govorile kaj neandrtalci... hje hje ... i konačno zaspale negde oko 7:00... ma bravo mi ... i tak... spimo, spimo... i oko pol 9 zove mene neko... pitam Natašu dal zna čiji je to broj... i da, njezin tata je bil... onda je nju zval, pa su se nekaj dogovarali.... ah, ah... pa smo se još malo spominale... i tak negde do 12 dok nas mama nije zvala na ručak... mi onak ravno s kreveta u kuhinju za stol... sirote... dugo nismo jele... i jedemo, jedemo... i tak još u pidžamama za kom, a Simona pušta tako glasnu muziku od systemovaca da to nije normalno... i tak... sedimo mi, spominamo se, smijemo... a oko 13:00 su došle Natašina mama i sestra po nju... naravno, sele su si, lepo si pojele kolač, kaj prave puce... bravo Medvedi ... i onda je došel i moj tetak... kaj da je opet proštenje, hje hje... igrale su se s Cookiejem.... pričale smo kak je jučer bilo i tak.... a Maji se spalo.... ona je spala 9 vur, a mi koje smo spale negde 2-3 vure, sad je tek bilo zabavno... hje hje... svašta... Maja, Maja, pa daj se sredi ... no, i tak.... začas su išle.... Nataša se preslekla i preobula (iz mojih divnih rozih japanki u svoje balerinke isto pinky... hje hje)... i tak.... otišli su... ali nikaj zato... već su me tam pozvali drugi mjesec... jedva čekam... a ionak se vidimo 3.07 na podjeli svjedodžbi... a prije pemo možda u kaufland.... ko bi znal... bjumjo vjidilji... a ko zna koga bumo još vidli onda... ali otom potom.... se čujemo... pozdrav!



Post je objavljen 15.07.2007. u 22:09 sati.