MOJA CRVENA
Sjedila sam na crvenoj klupi u parku.Imala sam crveni kaputić i malu crvenu torbicu.I sunce je iznenada postalo crveno,a nebo je postalo ogledalo za moje oči,crvene od plakanja.Dugo sam tu sjedila i plakala dok on nije došao.Rekao je:Hej malena,zašto plačeš?-Ja nisam malena!Odgovorila sam mu skrivajući oči u dlanove.Mislila s am da će otići,ali ne,on se udobno smjestio na klupi i zahtjevao da mu sve ispričam.Bilo je polugodište,a ja sam imala svi jedinice.Nato nije ništa rekao,samo me uzeo za ruku i odveo u slastičarnicu.Pili smo limunadu i bilo nam je lijepo.Imao je smeđu kosu i smeđe oči,a na jaketi mu je pisalo”Ivan”pa sam ga tako zvala,jer mi nije htio reći svoje ime.Zvao me “Moja crvena”.Jednog dana došao je kod mene i vježbali smo matematiku i jezik.Poslije te jedinice ispravila sam na četiri zahvaljujući Ivanu.Osamnaest dana mojih praznika bili smo zajedno.Često mi je govorio ,,Znaš Crvena,ti si meni sve,obećaj da nećeš plakati kad ja odem.”Zadnjeg dana praznika nije došao,a ja sam čekala.Ostale su samo riječi ispisane u mojoj teci:Znaš Crvena ti si meni sve.Čekala sam ga nekoliko dana,oči su mi bile crvene od plača.Prolazilo je vrijeme.Završila sam gimnaziju s pet iz matematike.Jednog dana slušajući dosadno predavanje profesora spazila sam članak na kojem je pisalo:Mislila je da imam 19,a ja sam imao 22.Gorko sam plakao onog dana kad sam je napustio,a morao sam otići jer sam bio zaručen.A bila mi je sve.
Ova mi je pisma super,hm,valjda san je zato i napisala.
Pusa svima koje znam i neznam
Post je objavljen 13.07.2007. u 20:42 sati.