Marketing
****Udine, 28.06.2007.****
Teško je započeti post u kojem treba napisati i prenijeti sve osjećaje koji su se u meni mješali 28.06.2007. godine točnije na mom prvom, ali ne i zadnjem Red Hot Chili Peppers koncertu u životu:) Sigurno čujete dojmove kako je bilo predobro,prejebeno,nenadjebivo,presavršeno i bla bla milijun drugih superlativa:) Naravno svi su u potpunosti istiniti,ali ja ću vam pokušat iz svog kutka dočarat kakav je osjećaj bija disat s tisućama drugih ljudi koji su došli tu da vide jedne i jedine Pepperse:) Kao band mog života Peppersi već godinama imaju ooogroman utjecaj na mene. Nisam mislila da ću sa njihovog koncerta otić takva da je sad u meni još 10 000 outa više ljubavi i poštovanja prema njima nego što je prije bilo..
Vratimo se malo u prošlost..
Još u prvi/drugi mjesec saznala sam da će Peppersi ovoga ljeta pohoditi Europu i jednostavno sam znala-moram otić na njihov koncert!! I polako su se na naetu pojavljivali novi datumi i gradovi u kojima će prašiti ti neokrunjeni kraljevi rocka:) Negdje na listi vidila sam i ime Udine i znala san-tu iden! Naime moja draga baka živi u Rijeci, a Rijeka je udaljena od Udina jedno sat ipo/dva vožnje. I dogovor s mojim super kul perentsima je pao-idemo u Udine!!! Dogovorili smo se i sa mojom very best prijom Teom ! Saznala sam i da velik broj drugih ljudi sa foruma i msn-a, sve odreda RHCP fanovi/fanatici/freakovi idu na koncert i tim sam se još više uživila jer sam znala da će bit tooliko puno cro fanova koji žive da vide Peppersiche:) Agencija NewSound bila je zaslužna za nabavljene karte koje su koštale skoro 500-stotinjak kuna jer je moja mama inzistirala na tribinama (pa da, gdje bi njena jadna mala kčer na teren da je zgaze!) ali nisan se žalila jer su te tribine ispale nešto najbolje u mom životu!
Udine, here I come!
I nakon odbrojavanja i ćekanja,došao je taj dan. Today is d dej,pomislila san! Ja i Tea smo cile dan bile ultra nabrijane, slušale ih i uživljeno pričale koliko je još sati ostalo dok napokon ne vidimo Pepperseeeee:) Nismo mogle virovat kad je došlo vrime da se mojim lijepim crvenim autićem zaputimo prema Udinama:) Ja i Tea smo relativno kratki put prespavale
jer smo znale da ćemo navečer padat s nogu od umora jer nismo ništa spavale večer prije. I eto nakon malo sna eto nas u Udinama:) Prije toga smo šetale po Udinama koji je stvarno lip grad i podsjeća na neki naš dalmatinski. Popile smo piće,al od nervoze koja je ključala u našem stomaku nismo mogle jasno razmišljat ili išta stavit u usta. Na kraju smo na nagovor moje matere (koja je zaprijetila da će na stadion bez nas ako ništa ne pojedemo) pojele sendvič i nabrijane krenile na stadion.
Atmosfera ispred stadiona!
Kad smo se napokon dovezli isprid ja nisan bila prisebi, a Tea također. Toooooooooliko RHCP majica na jednom mistu ja u životu vidila nisan. Toliko fanova,toliko nasmijanih ljudi koji svi imaju istu misao- večeras uživat u bendu nad bendovima:)
Počeli smo tražit ulaz koji se nažalost nalazija na skroz drugom kraju stadiona tako da smo se napješaćili,ali smo putem naišli na masu zanimljivih faca tako da se i to isplatilo. Našli smo ulaz i ušli. Dočeka nas je security od jedno 2.5 metra i 130 kila s nabijenim cvikama. Čekirali smo karte,a nisu nas ni pregledali s obzirom da san ja na leđima nosila crni RHCP ruksak. Nakon što su nas pustili unutra ja i Tea smo se uvatile za ruke i potrčale prema naprid. Vidile smo napola pun stadion i obe dvi počele plakat. Ono sve šta smo dosad skupljale u sebi pustile smo u obliku krokodilskih suza..šmrc.
Sile smo na svoja mista koja su bila ne dobra,nego odlična. Odma kraj vip lože, bili smo jako blizu pozornice i sritne radi toga šta smo relativno stvarno blizu, ali nismo ni znale šta nas čeka..a nismo ni znale kakva su to velika vrata 2m od naših sjedala..hehe:)
Let the show begin...
Mickey Avalon bija je prvi izvođač koji je bija pre pre pre loš i užasno mi diza živce al pritrpila san,a potom su izašli Wu Tang Clan. Znam kako su Peppersi veliki fanovi tog poznatog rap/hip hop banda al od puste nervoze nisan obraćala pažnju na njih. A onda.....vidila san masu ljudi koji su odeševljeno gledali prema onin velikim vratima, počeli slikavat i slično. Okrenila san se, približila ogradi i vidila... JOHNA, FLEAU I CHADA KAKO STOJE 2M OD MENE..kako san ja poludila..počela san se derat, vikat i nekontrolirano skakat kad san skužila da me ograda dijeli od troje ljudi koje ja obožavan. Oni su se tu malo šetali i odjednom kad san ubrala Chada počela san vikat- Chaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaad, a on se samo okrenija, pogleda prema meni i Tei, nasmija se i mahnija.
Mislila san da ću se srušit. Chad mi je jebeno mahnija..ajmeee. A John, on je takva bebica..smiješija se i mlatara onim svojim rukicama, raščupane kosice i lipih cvikica..kažem vam,zaljubila san se u njega.Beba moja
Show!
Koncert je počeja prejebenim uvodom nakon kojeg je usljedija Can't Stop. Publika se zapalila i svi su bili u euforičnom stanju. Nabrajala sam sve riči napamet, derala se iz sveg glasa, plesala i osjećala koda iman cijeli svijet pod nogama:) Bila san toooliko sritna:) Mislin da setlist već znate, a mene su posebno drmnile Sir Psycho Sexy i Me And My Friends. Ja i Tea smo naravno znale cilu SPS napamet, a ljudi okolo su nas blido gledaju..hmm neka gledaju 
(malo umišljenosti..hehe)
I tako je proša taj koncert..jedva čekan sljedeći. Ipak ovaj predobar koncert pamtim i po jednoj lošoj stvari. Prevelik umor i euforija rezultirali su time da san dan kasnije završila u bolnici jer san se po riječima doktora, malo previše emocionalno slomila i ispraznila na tom koncertu. A eto. I kako da završim... bilo je fucking dobro:D
Tea i ja na stadionu:)
Post je objavljen 13.07.2007. u 14:16 sati.