Otvorila sam oči. Subota. Napokon odmor. Ležala sam gledajući plafon. Prepustila sam se sanjaranju. George. Da, priznajem, zagolicao mi je misli. Nasmješila sam se pri pomisli na njega.
"Dobro, što ti čekaš?! Pismenu molbu?!" ušla je Lana, a za njom Anna, i prekinula moje sanjarenje.
"Pa doći ću!" iznervirano sam odgovorila.
"Oho! Nešto smo ljuti jutros. Da nisam prekinula nečije sanjarenje" pogodila je točno u živac Lana.
Odmah se javila Anna:
"Znaš, Fred mi je sad rekao nešto, hmmmmm. Ne znam, kako bi ti to rekla..."
"O.K. Dosta. ne želim znati!"
"A, ne?" smijala se.
"Šteta, mislile smo da će te zanimati" glumila je Lana tugu.
"Ne. Ne zanima me." rekla sam.
"Pa dobro onda. Predajem se." rekla je veselo Lana.
"Što ćemo danas radit?" pitala je Anna dok su joj se oči sjajile. Znala sam da su joj na pameti kojekakve spačke.
"Ne znam. Planirala sam poslat pismo Tomyju, ali to ću kasnije. Mogle bi do jezera. Šta vi mislite?"
"Može. Odlična ideja, a mogle bi i malo plivat! Idem reći Fredu. Vjerojatno će ići i on, i George" Anna mi je namigivala i krenula van.
"Anna!" viknula sam glumeći ljutnju.
Sve tri smo se nasmijale. Anna je otvarala vrata, no, i netko drugi ih je otvarao.
"Ajoj", "Auč" čule smo Lana i ja.
"Isuse! Sorry" Nisam gledala." ispričavala se Dana, ulazivši unutra.
"Ma, nema veze" govorila je Anna "Ja isto žurim. Usput, ideš s nama do jezera nakupanje kasnije?"
"Može" rekla je Dana, a Anna je već jurila dalje.
"Ej, cure tražila sam vas" rekla je Dana i bacila se na moj krevet.
"A, zašto?" upitala sam ja sumnjivo.
"Paaaaaaaa..." otezala je Dana.
"Nemoj mi i ti reć. Ima veze s Fredom i Georgom." rekla sam mrko.
"Aha. Kako si znala? Nije važno. Dakle..." brzala je i počela pričat.
"Ne, ne, ne. Ne želim znati. Idemo na doručak. Samo da se obučem." rekla sam ja brzo navlačeči traperice i oblačeći majicu. "Idemo."
Izašle smo iz društvene i krenule u Veliku dvoranu. Na doručku nije bilo ništa zanimljino, osim šta su me Dana i Lana i dalje zezale da Georga i Anna je dojurila s odgovorom:
"Fred.....je...rekao....... uh...." počela je govoriti bez daha.
"Polako. Čekaj malo. Sjedni, odmori. Kuda žuriš? Imamo sve vrijeme svijeta." šalila sam se ja. Popila je gutljaj vode i počela:
"Ovako. Fred je rekao da i on i George mogu. Dogovorili smo se da ćemo se nać u društvenoj u 1."
"O.K. Ja sad idem napisat pismo Tomyju. Bez brige. Neću kasnit." rekla sam.
"O.K." zajednički su odgovorile. "Reci da smo ga pozdravile"
Otišla sam natrag u spavaonicu. Uzela sam pergament i počela pisati:
Dragi Tomy,
nadam se da je kod tebe sve u redu. Kako je u Francuskoj? Meni je prvi tjedan prošao odlično. Profesori nisu previše gnjavili i nismo dobili puno zadaća. Pozdravljaju te Anna, Lara i Dana. Danas ćemo ići do jezera i zabavljati se. Javit ću ti se idući tjedan, ako bude nešto zanimljivo.
Puno te voli,
tvoja seka Katie.
Završila sam pismo, zapečatila ga i krenula u sovinjak. Tamo me dočekala Hana. Pogladila sam je.
"Evo, odnesi ovo Tomyju." rekla sam joj i dala joj pismo. Tiho je huknula i odletjela. Gledala sam je kako postaje sitna točkica i nestaje u daljini. E kad bi barem ja mogla tako nekud odletjeti. Bilo bi predivno. Ona ima toliku slobodu. Odlučila sam, postat ću animagus.
***
U 1 sam došla u društvenu. Cijela škvadra je već bila tamo. Pridružio nam se i Ron. Vidjela sam kako gleda Annu. Bit će nešto. Pomislila sam.
Krenuli smo. Putem sam vidjela Lys i pozvala je da nam se pridruži. Rekla je da će doći za pola sata.
Došli smo do jezera. Bilo je ludilo. Skakali smo, prskali se. Uživali smo kao mala djeca. Bilo je super. U društvenu smo se vratili u 7. Onda smo se još zabavljali. Fred i George su izvodili razne trikove i gluposti. Bože, stvarno su zakon. Rekla sam Anni za svoju odluku da postanem animagus.
"Pa, to je super" rekla mi je oduševljeno. "Pomoći ću ti. Evo, možemo već sutra počet."
"O.K. Sutra počinjemo." nasmijala sam se.
Onda smo zajedno krenule na spavanje, dok se društvena polako praznila.
Post je objavljen 12.07.2007. u 23:04 sati.