Zaželjeli ste psa. Raznježili ste se kada ste ga prvi put vidjeli. Odabrali ste mu najlijepše ime, razmazili ste ga, tepali mu, svima ga pokazivali, bili ste ponosni na njega, a onda ste ga s vremenom zaboravili ili vam je posto višak!
A on? I dalje vas slijedi u stopu, mami vas na igru, brani po cijenu vlastita života ako bi vas netko napo. Raduje vam se nakon svakog povratka kući... Da vam može reći što mu treba i koliko mu treba pa bio on mlad, star, velik, mlad, duge ili kratke dlake, plemenitog roda ili pak plod pseće ulične ljubavi sigurno bi ih sažeo u deset molbi:
01. Moj pseći život traje od deset do osamnaest godina i sjeti se svaki put toga kad me predugo ostavljaš samog.
02. Daj mi malo vremena da shvatim što ti od mene tražiš.
03. Imaj povjerenje u men. Ja živim od toga.
04. Nemoj se nikada previše ljutiti na mene i nemoj me zatvarati za kaznu. Ti imaš posao, razonodu, prijatelje. A ja? Ja imam samo tebe!!
05. Pričaj pnekad sa mnom. Iako te sve ne razumijem, poznajem boju tvog glasa kad si tužan, ljut ili veseo.
06. Kako god da se sa mnom postupa ja to nikad ne zaboravljam.
07. Kad me tučeš, razmisli samo da moje čeljusti s lakoćom mogu zdrobiti tvoju ruku. Ali ja to nikad, nikad ne bi učinio na sve batine.
08. Ako se i katkad odazovem nevoljko, lijeno ili tvrdoglavo- razmisli muči li me možda loša hrana, sunce od kojeg me nisi zaštitio ili moje srce koje nije kao nekada.
09. Molim te, brini se za mene i kad ostarim, jer i ti ćeš jednom biti star.
10. Prođi svaki teški trenutak samnom. Nemoj reći "Ja to ne mogu gledati" ili "Nek se dogodi u mojoj odsutnosti". Ne zaboravi, s tobom zajedno sve je lakše pa i umrijeti...
Post je objavljen 12.07.2007. u 17:09 sati.