PART ONE
Listala sam časopis u spavaonici i umirala od dosade.
''Lexy, ne misliš li da je vrijeme da se počneš spremati?'', upita me Lujiza, češljajući svoju predivnu crnu kosu pred ogledalom u spavaonici.
''Ne'', odvratih, spustivši časopis na noćni stolić. ''Moram nahraniti Angusa.''
Moja prijateljica je samo glasno otpuhnula i nastavila se češljati. Boja njezine kose je odlično išla uz njezinu blijedu put i tamne usne. Doista je izgledala prekrasno. Baš kao i sve ostale cure iz naše ekipe. Čak je i Alexis, koja je inače poznata buntovnica, odijenula lijepu haljinu i cipele sa visokom štiklom (Haley joj je prethodna dva dana davala instrukcije iz hodanja na štiklama).
Tog 31. listopada nije bilo nastave, te su moje prijateljice od ranog jutra sjedile pred ogledalom i sređivale se za večerašnji party. Za razliku od njih, ja sam se bavila važnim stvarima, kao što je zavitlavanje majstora Marka, jurenje Angusa po školi i dogovaranje sa Peterom i Lepirom kako ćemo prokrijumčariti eksplozivna sredstva na party a da Gligorićka to ne primijeti.
Ona je inače polu-žena, polu-mutant. Eto, prije neki dan je skužila da imam smrdobombice u džepu prije no što sam ih joj, kao po običaju, stavila u čaj.
''Koje cipele bolje idu uz ovu haljinu?'', upita Melody. U rukama je držala dva para potpuno identičnih cipela.
''Ove lijeve'', rekoh.
Melody se dobro zagledala i u jedne i u druge. ''Ti vidiš razliku između njih?'', upitala je sumnjičavo.
''Ne'', rekoh.
''Pa zašto si onda...''
U tom trenu, u našu spavaonicu je utrčala Barbara. Na sebi je imala crvenu majicu sa ogromnim izrezom, kratku bež suknju i ljubičaste cipele. I, naravno, osamdeset tri kg šminke na licu.
''Jesi li se ti spremila za cirkus?'', upita Lujiza.
''Lujiza...'', šapnula je Barbara, ignorirajući njezinu upadicu. ''Onaj tvoj bivši, kako se ono zove...''
''Thomas Holopainen?'', reče Alexis.
''E baš taj!'', uskliknu Barbara. ''Želi razgov...''
''Reci mu da odjebe'', odvrati Lujiza hladno.
Tada se pored Barbare stvorio Thomas. ''Ma daj, zbilja moram razgovarati s tobom'', rekao je. Lujiza ga je ljutito gledala.
''Dobro'', rekla je naposlijetku. ''Ali pod uslovom da Lexy ide sa mnom.''
''Molim?'', upitasmo Thomas i ja u isti glas.
Lujiza me ošinu pogledom. Barbarinih mu modnih katastrofa, što sam sad ja učinila?
''Nema problema'', reče Thomas.
Sve troje smo prošetali do dvorišta. Thomas je meljao neke gluposti, Lujiza se pravila da ga sluša, a ja sam pokušavala smisliti kako ćemo moji prijatelji i ja prokrijumčariti već pomenuta eksplozivna sredstva koja sam ukrala na peronu 9 i tri četvrti.
''Hej, Lexy!'', iznenada me pozva jedan poznati glas. ''Imam lukav plan!''
Okrenula sam se i ugledala nešto malo i dlakavo (Petera) kako ide prema nama i vuče nešto što je bilo polumrtvo, tj. napola spavalo (Lepir).
''Sorry, društvo, vi nastavite pričati, ali ovo je hitan slučaj!'', rekoh, potrčavši prema Peteru i Lepiru.
Lujiza me je zgrabila za rukav. ''Stani ovdje ako ne želiš da ti polomim i noge i ruke!'', prosiktala je.
''Ali ovo je važno!'', usprotivila sam se.
Na svu sreću, tada je naišao Tom. Uopće nije bio ljut što njegova djevojka razgovara sa svojim bivšim dečkom. Oni su znali da se vole, znali su da ih nitko ne može rastaviti i to je bilo to.
Tom je zagrlio Lujizu preko ramena i rekao: ''Pusti ju da ide. Ja ću ostati s tobom.'' Thomas je izgledao kao da će svakog trena eksplodirati od bijesa. Ne znam zašto je toliko proganjao Lujizu, no očito mu je puno značila.
Znate, ja bih rado ostala tamo i pogledala sapunicu do kraja, ali sam ipak otišla do Petera i Lepira.
''Što se tamo događa?'', upita me Peter. Lepir je jednom rukom trljao oči, a drugom je držao čokoladno mlijeko koje je istovremeno i pio.
Odmahnula sam glavom. ''Duga priča. Što si smislio?'', upitah ga.
''Mislio sam da pričekamo da svi uđu u salu, i da se onda mi uvučemo kroz prozor uz pomoć onog hrasta, pošto će Gligorićka vjerojatno špijunirati na vratima'', reče Peter.
Kimnula sam glavom. ''Super. No tko će ponijeti vatromete i petarde za veliku završnicu?'', upitah. Krajičkom oka sam ugledala Toma i Lujizu kako nekamo odlaze, ostavljajući Thomasa da gori od ljubomore.
''Ne brini'', odvrati Peter. ''Samo dođi na glavni hodnik u pola osam.''
Krenula sam natrag u spavaonicu, veseleći se novim spačkama i u sebi ponavljajući tekst pjesme koju ću otpjevati večeras.
''Hej, Lex'', pozdravi me Alexis, šminkajući se pred ogledalom.
''Hej'', odvratih, bacivši se na krevet.
''Gdje je Lujiza?'', upita Melody. ''I koliko je sati?''
''Nemam pojma. Sedam i petnaest'', odvratila sam.
U tom trenu, ugledala sam zamotani papirić na časopisu koji sam nekoliko minuta ranije spustila na noćni stolić. Tko ga je tu mogao ostaviti, zapitala sam se, primivši ga u ruku.
Lexy, ne izigravaj Poirota. Ne istražuj. Ja te ne želim povrijediti, ali ću učiniti to ako bude potrebno.
(Ne)prijateljica
''Cure, pogledajte ovo!'', uzviknuh.
''Ne sad, Lexy. Imamo još samo petnaest minuta. I oblači se, do vraga!'', uzviknula je Melody, pogledavši me.
Stala sam kraj nje i bez riječi joj pokazala papirić. Alexis ga je takođe pročitala. ''Oh, Bože!'', uzviknuše uglas.
''Čini se da netko zna da smo počeli njuškati'', ispravno je zaključila Alexis.
Melody kimnu glavom. ''Tako je'', promrmljala je.
''Slušajte, netko ga je ovdje ostavio u proteklih nekoliko minuta. Tko je još bio ovdje osim vas?'', upitah, mašući papirom poput uplašene ptice.
Alexis je slegnula ramenima. ''Ne znam. Nitko'', rekla je. ''Doduše, ja sam išla uzeti maskaru od Sonie i Thanye. Nisam bila ovdje čitavo vrijeme.''
''Ni ja'', reče Melody. ''Ja sam išla u WC kad je i Alexis krenula. No, nadam se da će te ovo opametiti.''
Pocijepala sam papir i bacila njegove ostatke kroz prozor. ''Nema šanse'', rekoh, dok se vjetar poigravao mojom kosom. ''Tek sad me neće zaustaviti.''
''Ti nisi normalna'', odvrati ona. ''No, nećemo sad razmišljati o tome. Vrijeme je da krenemo.''
''Idite vi, ja ću odmah za vama'', odgovorila sam.
Alexis i Melody su otišle na party, a ja sam pričekala još nekoliko minuta. U međuvremenu sam se presvukla u svom klasičnom sk8er girl stilu. Nisam imala namjeru oblačiti neku od glupih haljina koje mi je Andreina dala ''kako bih bar na jedan dan u godini izgledala normalno''.
Kad je sat otkucao pola osam, sastala sam se na hodniku sa Peterom i Lepirom, koji je u jednoj vreći nosio petarde i vatromete. Sve troje smo se išunjali u dvorište i došli do velikog hrasta, koji se nalazio odmah ispod balkona sale gdje se održavao party.
''Ja ću prva'', šapnula sam. Popela sam se uz hrast sve do balkona. Peter i Lepir se popeše za mnom. No, nismo se mogli dogovoriti oko toga tko će prvi ući, pa smo se sve troje počeli gurati i – uz strahovit tresak upali u salu.
''Koji vrag...'', poče Monstrum. ''A, to su ovi mudrovi!''
Kad sam se digla s poda, svi pogledi su bili uprti u nas. Pogotovo u mene. Sve su cure bile u haljinicama i štiklicama, a ja...
''Gospođice Alexandra Salazara Avril Ramona Slytherin!'', uzviknu Gligorićka, uhvativši me za rukav. ''Gdje ste vi dosad? Sunce vas ne grijalo, trebate pjevati!'', izbrbljala je, vukući me prema pozornici.
Na svu sreću, nije primijetila našu zalihu eksplozivnih sredstava.
Nastavit će se...
Post je objavljen 12.07.2007. u 11:21 sati.