...Dragi babo mene je mati od kad znam za se svjetovala da najtvrdje u boga dragog vjerujem i vjerovo sam da je dobar i da me voli i cuva a iza onog dana ja vise neznam nista pa vise nista.Samo znam da su oni i tebe nasli nedje kod Srebrenice i da si sad u onim policama mrtvacnice u tuzli.Mlogo vas je tamo pa ako se samo nama cini da ste mrtvi a vi ustvari zivi imate o cem pricat,sjecat se vremena kad su svi ljudi
u ovoj nasoj drzavi bili ko braca koja ni u snu nebi usnila da ce udarit brat na brata da ce se poklat.
Ha sam tamo doso zvalo me da mi uzme krv da vide jesil ti-ti.
Pito sam mogul vidit tog coeka za kojeg sumnjate da je moj babo.puscalo me kad ono u boscu sepet kostiju.I tvoj rucni sahat darvil sto su ti dali u preduzecu kad si premasijo normu.I nasa slika.da mi je ne
pokazase nikad nebi znao kako sam izgledo kad sam bijo mali.A zaboravijo bi i kako ste izgledali ti i mati i emira.
Reklo mi i da sam na te visok ja se zacudijo odaklen znaju kolki si ti pa mi kazalo da ti je duga butna kost
i da se po tom more znat kolko je bijo visok coek cija je.
Stajo ja kraj one bosce i scio zaplakat al nijesam nikako mogo samo me nesto stislo ne popusca,ko da mi je neko oko vrata stego debeli konopac pa sve jace i tvrdje priteze.Sve dzaba.Mislijo sam da bi prije iz kamena suzu iscijedilo neg iz mene pa me iznutra sve davilo a da sam mogo suzu puscat mesecini lakse
bi diso i duro.
Dragi babo to je bilo u zimu peses mjeseci prije neg sam sazno za mater i emiru.kad sam ti poceo pisat ja sam tad znao istinu al ti je nijesam reko da ne pomislis kako sam potpuno poludijo pa pisem mrtvu coeku al onu noc kad sam na televizoru poznao mater i emiru pa poletijo u dzamiju jer nijesam znao dje cu onaj hodza rece da nasi mrtvi nijesu mrtvi.Zato sam ti piso i bilo mi je lakse.
Dragi babo javili su mi,a javili su i na televizoru da ce vas oko petstotina kopat sad jedanaestog jula ove to jest 2005.godine.samo da ti dusa mira najde.Naucijo sam klanjat dzenazu pa cu je prvi puta u zivotu
tebi klanjat.
Jos ne znam kad ce i dje kopat mati i emiru.Dolazicu vam na mezarove.Na tvom cu za te ispusiti jednu cigaru,onih koje si pusijo sad nejma,bar ih ja nijesam vidjo.Znam kolko si volijo pusit ibar i kolko te mati puta molila da manje zmaris jer si vazda kasljo.odgovaro si da ti je cigara drug koji te nikad nije iznevjerijo pa ni ti njeg neces.jah sta ces,sta mores.nek vala i nijesi presto i vako i nako bi bilo isto.
Sve nesto mislim da se insan ne treba plaho obazirat na sve sto se prica da skodi,svak predje tacno onolko Koraka kolko mu je zapisano cuvo se jal ne cuvo.
Zapalijo sam prvu cigaru kad sam ono izaso iz one mrtvacnice u tuzli.Stajo tamo neki coek s zenom oboje pusili i ja mu zaisko jednu.odtad pusim sarajevsku drinu ma sladja mi od meda sve jednu za drugom pripaljivam kad mi vidis prste kolko su zuti ko da zmarim dvaes godina.Cuo sam skoro da u sarajevsku drinu bas ko u koka kolu mecu drogu da je ljudima sladja al svedno ne kanim bacat.
Poceo sam i pit.Najvise kad dodjem kuci i najradje kad se smrkne.tad se vazda i nesto u meni smrkne pa salijem nekolke pive a vala da ih ne salijem ne znam da bi mogo oka sklopit.Svaku vece svratim s mojom biljanom u bascu kafane pa popijemo po pivu.Ne znam kolko ce to trajat.
Cudan je vakat doso.onaj moj dzemo sto je onda bijo u civilnoj zastiti bijo u sarajvu i prica da u po sarajva nije mogo popit pivu osim onu sto nejma alkohola.Ovdi dotle jos nije doslo.Al kako se stvari desavaju nebi se zacudijo ni da dodje.Nejma vise nista sto te ovdi vise more zacudit.
Eto babo ja sad idem udunut svjetlo pa piti,pusiti misliti na majku emiru tebe i nas bijeli jorgovan.
Samo jos ovo da ti reknem babo.onaj materin prsten sam dao mojoj biljani i s njime je zarucijo,onog emirinog zutog medjeda cuvam bas ko oci u glavi da se s njime igraju moja djeca kad nam ih biljana rodi a one bluze od matere i emire dobro ususko u nekolko kesa da him miris skroz ne ishlapi.
Pa mi zao sto nejmam nista tvoje da sam ja ponijo,al imam onaj sahat sto ti je bijo oko kostiju na ruci i onu izblijedjelu sliku.Odnijo sam je jednom slikaru pa on mi rece kako je more nekako popravit kaze
nakim retusiranjem pa ce mi je uvelicat i uokvirit.Ona dedova spomenica ce nam visit na zidu pa cemo pricat nasoj djeci i o njemu i o tebi i o titi i ucit ih bratstvu i jedinstvu.
Al reko pa sve da nista nejmam najvaznije su one slike sto ih nosimo u sebi a meni je takije lijepije uspomena prepuna ova moja dusa.Jah babo moj,tako ti je to.
Voli te tvoj jedini Sin mirza kojeg ces jos jednom vidjet medju onim svijetom jedanaestog jula ove godine to jest 2005.
TRAVNIK,22.5.2005.
(Nura Bazdulj-Hubijar-"KAD JE BIO JULI")
Post je objavljen 11.07.2007. u 13:02 sati.