Uskoro ce babo jedanaesti juli 2005.I pocelo je sve kad je bijo juli.o svem sam ti piso al o necem joste nijesam.zato ti babo jos ovo moram rec.
Ne znam tacno kad je pocelo nalazit one masovne grobnice dje je turilo i pobacalo i zatrpalo sve sto je pobilo kod srebrenice i u Srebrenici.Vas sam se sledjivo kad sam preko Televizora gledo one kosti sve obiljezene nakim trakama i brojevima.vamo lobnje vamo ruke,vamo noge,vamo rebra.A ona zemlja sva uzrovana pa na njojzi vidis nedje sahat nedje licnu kartu nedje tenu,nedje kaku haljinku nedje kljuc i svasta jos.Ma nije ni bijo normalan ko nije pobudalijo dok bi to gledo.
A one majke srebrenice stale svako malo hodat s onim izvezenijem jastucadima.Sve se poredaju jedna uz drugu i bas ko da su davnije dana pomrle nako ukocenih lica i tijela pa samo hodaju ko sjenke.Malo u koje suzu mores vidjet pa se samo kamenis i sve ti naki ledeni zmarci gamizu uz kicmu.Ja se sve u sebi nekako radovo reko fala bogu da moj babo izvuce zivu glavu pa dje got sad bijo pa makar ga moje oci nikad ne vidjale.
Reko morebit da je kad se ono vojska povukla iz srebrenice nedje razgulijo u inostranstvo.Morebit i da je drugu zenu naso pa mu ona drugu djecu izrodila al halal mu i ovog i onog svijeta lijepije sam ja s njime godina prezivijo.
Kad jedno jutro zazvoni telefon u gazdinoj radnji pa se on javi i vice jah jah,tacno je on ovdi radi samo momenat.Pa meni pruzi onu slusalicu kaze trazi te nakav coek.ja jamim onu slusalicu a sve mislim
Boze dragi ko li mene ovdi trazi pa reko jah a otuda nakav glas vice jestel vi mirza hadzic.Reko jesam.
a on ti meni jel vas otac nesto.reko jes,devedeset i pete kad je bijo juli.Kaze a jel se vas otac zvao asim.Reko kako to jel se zvao,i sad se tako zove a on ko da me i ne cu sta mu rekoh neg veli imamo tuznu vijest,mozda smo nasli vaseg oca.ja se ufatijo za stalazu sve mi se nebesa pa mi doslo da bacim onu slusalicu i zapomazem kolko me glas nosi od puste srece mislim dje je to tuzna vijest kad radosnija nemere bit.Pa jedva nekako rekoh kako to mozda,kad on meni to ce zavisit od vas da budemo sigurni.Reko kako to od mene more zavisit kaze dodjite sutra u mrtvacnicu u tuzli.ja onda drekno na sav avaz jestel poludjeli sto cu u mrtvacnici,a on ce meni zao mi je nasli smo ga u novoj masovnoj grobnici kod Srebrenice.Ja onda cucno pa se probo sabrat pa nekako mi utihnu glas reko ne trebam ja dolazit a ni vi potvrdjivat radi se bezbeli o nakoj pogreski jer je on iziso iz srebrenice kad se vojska povlacila.Jopet vi dodjite molim vas vazno je nejmamo nikog drugog po kom bi mogli utvrdit,
onaj coek jopet meni veli.
Ja vis nista nijesam pito,nijesam mogo jer mi je ispala ona slusalica i ja se obalijestijo na onom podu u gazdinoj radnji.kad sam progledo gazda mi podigo glavu na naku gajbu pa mi razvalijo vilice a neko mi ljeva vodu u usta a ja vas mokar po glavi potlje mi gazda reko da me poljevo.
Pa se ja sutri dan namah zaputim u tuzlu kaze gazda ja cu te odvuc autom reko necu hocu da bidnem sam...
(Nura Bazdulj-Hubijar-"KAD JE BIO JULI")
Post je objavljen 10.07.2007. u 14:03 sati.