Samo živimo iz dana i svaki san je davno nestao, izbrisan…
As I promised..new post is here…par stvari me potaklo na razmišljanje u proteklih nekoliko dana…lito je…društvo (iz razreda) se razišlo…ritko se sa kin cujen, a i to je sve slabo…jedino san još sa Omaxon, Ancy i Kikon koliko toliko u kontaku…Pitate se cemu naslov…evo taman maloprije svirala ta pisma na radiju, i odlucija je staviti ka naslov (stih)…doduše donekle ima i istine u ovome da su snovi postal prošlost koja je izgubila svoj trag…već duže vrime ja ne znan šta je san…već duže vrime moje su noći ispunjene samo spavanjem…bez sanjanja…a ako šta sanjam…to su noćne more…svaka strašnija od one prethodne…tragično…i ovaj grad je cili tragičan i nekako sumoran…morbidan…ponovo je tragično okončan jedan mladi život…lika san poznava… i neću ništa puno pisat o njemu…neka počiva u miru...
I sad da ja vas pitan…kad mi stalno pribacujete šta onoliko sujen…ajd…da vidimo…čemu ovolike patnje..ovoliki problemi pogotovo kod nas tinejdžera...zašto...zašto nas tako tira na patnju...čemu ovolike kušnje...da dokažemo da virujemo..e pa ja san više umoran od toga...možda je i jadnom Anti više dodijalo...i okonča je...to nije izlaz...ne...to ja kažen...nije izlaz...iako san i ja ne jednom tija to napravit...oslobodit se više tereta...ali bolje je da san ode...jer onima kojima smetan samo bi olakša..ali ne...neću...nebi moga naudit ljudima oko sebe..pogotovo onima s kojima san najbliži...koji mi znače jako puno...bez kojih je sve ovo nezamislivo...koji su uvik bili tu uz mene...
Za one koji ne znaju...ja radin...zato san malo “neaktivan” na blogu...na poslu mi nije lako...tj. neman volje radit...baš ovih dana...cili san nekako..šta ja znan...ono...teško mi je...dođe mi da odustanen...ali neću se pridat tako lako...ja ne odustajen tek tako...na ljubavnom planu i dalje ništa...nula...s nekin ljudima i dalje ne pričan...neki su to tili..sa nekima san ja prikinija svaki kontakt...i inače...svaki moj korak se u ovome gradu zna...u roku dana cili grad zna...ne samo moje postupke...nego svačije...i to mi ide na živce...pa pustite me da živin svoj život kako oću...ja se ne petljan u ničiji život pa nemojte ni vi...if you don’t like me...just fuck off...and leave me alone!
Već san reka da u zadnje vrime dosta razmišljan...a šta ću...ili radin..ili san u kući...a nemogu bit vječito na internet...virujte mi dosta mi je više i ove familije..iman osjećaj ka da joj ne pripadan...jer kad ja nešto govorin...ko da ne govorin...sve ide u vitar...i da van kažen...dosta mi je trenutno i onih mojih sranja oko sotonizma i svega tome privezanog...istina je da slušan black metal u zadnje vrime...al bolje i to nego cajke...a tu je naravno i nešto malo rapa...ono..laganije stvari...za sitne noćne ure kad se vratin s posla i počnjen šavrljat po msnu i blogovima..i forumima...i tako..više mi se neda pisat...i ovo je dosta...btw. uskoro slijedi promjena dizajna...samo slika i par ovih boja...aj budite mi svi pozzani posebno Kika, Ancy i Omax....bye...