Ljuljačka se je još uvijek gibala, polako pravilno… Vrijeme kao da je bilo usporeno, izgubljeno, dani su letjeli u zaborav…
Sama, negdje, između svega toga, u mislima daleko od svih njih. Smijala im se je. Tako su glupi… Ne kuže da su oni nitko i ništa, preseraju se sa svojom veličinom… hahahaaa… Mravi, da mravi… Trče pa kud stignu…
…
Prošlo je 8 godina. I više ne moram ići u onu prokletu školu.
U tih osam godina dogodilo se je mnogo toga. Ali tog se vremena neću sjećati sa osmjehom na usnama već sa trnjem u očima koji su me sprječavali da vidim. Sada, kada ih se sjetim..
Nostalgija. Njihove glupe šale, ismijavanje jedne «sotonjare». Ahh… Gdje li ste sada???
Mislite da znate sve, da je samo vaše dobro. Smisao života pronalazite u opojnim drogama i vrijeđanju drugačijih, nikada nećete shvatiti koliko ste jadni…
Bit će dobro ako 15% završi srednju školu, ostali će završit 2 metra ispod zemlje zbog vožnje u pijanom stanju ili nadrogiranom, neki će se pojebat s prvim/ prvom koji naiđi u udat se kad navrše 18…
Svaka čast iznimkama…
Tako mi se gadite, jadni i bidni mali izgubljeni u svom egu. Još mi i prijetite da čete me natući!?!
Nazvala bih vas sadistima ali vaši su mozgovi premali da bi shvatili značenje te riječi.
Ali ne, za vas sam ja glupača ružna. Pa i da jesam. Gora od vas ne mogu bit.
Mislite da me pogađaju vaše riječi, ogovaranja iza leđa???
Mislite da ste mi toliko bili važni, da ste mi išta značili. NE.
Vi ste samo igračke, male igračkice s kojima mi se je dosadilo zabavljat. Previše maloumni ste da bi shvatili kako je mene apsolutno briga za vas. Ali ne, vi ste si umislili da se čitav svijet vrti oko vas.
Hahaha…
Sutra kad me vidite, derat će te se za mnom «Sotonjaro, ubit ću te!!!» ali ja vam opet neću ništa reč. Pitate se zašto???
Jer vaše riječi su toliko male i nevažne, uvrede tako glupe da me nasmijavate, prijetnje tako neostvarive da čovjek pomisli da ste se izgubili…
Uostalom, previše cijenim samu sebe da bi se spustila na vaš nivo i odgovarala vam.
Žalim, ja ću sad navršit 15 i ne da mi se svađat sa vašim mozgovima na nivou 7-godišnjaka.
I tako te mi slatki kada patite, kada vam mamice ne daju vani pa vam se svijet ruši. Ili vam se je pak prodala savršena majica i onda ste depresivni i žderete…hahaha…
Ahhh… Tako bih vas rado zavezala za užarenu stolicu, pustila hladnu vodu da vam kapa na glavu, premazala lice medom i pustila ose da se slade njime… Nekolicinu bi raščetvorila i izvadila reproduktivne organe, nahranila vas njima. Ispila vam krv i izrigala ju jer je previše šporka…
Zabavljate me.
Budite sadističko raspoloženje… hahaha…
Al neću. Ostavit ću vas da sami shvatite koliko ste jadni…
Tko se zadnji smije, najslađe se smije.
Prezire vas sve. Vaša Sotonjara!!!
Btw- ovaj tekst je posvećen ljudima iz moje bivše škole, ali ne svima.
Oni kojima nije posvećen prepoznat će se, oni kojima je bit će preglupi da shvate što znači. Hahaha…
Al neka ga tu… Pa se vi koristite rječnikom!!!
Post je objavljen 08.07.2007. u 18:08 sati.