O moj Bože, koji je to jučer bija dan!
Partija je naš dobri Šime Zubčić - Mime.
Otpratili smo ga do grobnice u Komiži, čempresi su rumorili šuškajući svojim vrhovima, kamene grobnice i crkva mirisali su na vječnost a pogled je puca priko Biševa pa sve do Sveca i Jabuke - u beskraj. Njegovo more je samo naboralo svoje slano čelo i pustilo da ga prikrije ona neuhvatljiva čipka ča je samo plete iz teških dubina prema lelujavoj i prozračnoj površini. Zvizdan je upeka, cvrči su cvrčili a klapa je pivala "Pismo moja"...truba je lomila tugu a Slaven Puljak se u ime sviju nas oprašta od našega Mimeta.
Jecaji matere, žene , četiri čere, komižana i višana, prijatelja....drugara.
A bija je jedan od prvih među nama.
Brz. Neuomoran. "Neuništiv". Onaj iz "herojskih vrimena". Najprepoznatljiviji viški esdepeovac. Poteštat Visa koji je bija izabran i za "poteštata godine". Najboji u ciloj Rvackoj.
A ča je sve proša Šime?
Bija je u ratu. Tasta su mu ubili u Pakracu. Posmrtno je odlikovan....Ma opet nikima Mime nije bija po guštu, jerbo je bija "crveni". Dva puta su mu dizali auto u arju. Dinamiton. Domači dinamiterosi. Kukavice i barabe. Radili su mu sve moguće monade i dišpete,. Pritili mu i iz mraka, onako potajice...glumili hrabrost! Ma mu nisu nikad smili ništa reč u brk. U facu. Onako: tešta - tešta. Jerbo Mime je bija čovik i po...uvik nasmijan, uvik spreman na sve...pa da se i žestoko suprostavi ako treba. Ali taj je bija od onega soja koji ni po cinu svoga života ne minjaju bandiru, političke kolure niti svoja uvirenja. Zato su ga se i bojali ti jadnici koji iza kantuna i iz škuribande glumdui farabute koji se junače dinamiton, anonimnim pritnjama i strvinarskim zavijanjem.
Njih je Mime prezira nazivajući ih crvima a ne judima.
A mi smo volili našega Mimu...koji je toliko dobrega uradija za svoj Vis. Sili bi smo u "Pojode" i čakulali uz fažol na brujet i kapju viškega vina. Stalno radili planove za budućnost. Uvik nas je zva da dojdemo na Vis i ništa mu nije bilo teško kad je Otok bija u pitanju. Sija bi u auto pa na trajekt i drito u Zagreb. Bija je, šta se tega tiče, ka čimavica. A jema je i prav. Nije da mira ni ministrima, ni njiovin zaminicima niti pomoćnicima...nikome, dok ne bi rišija problem koji je žuja njegov Otok. Kad je to bilo u pitanju nisi ga se moga otarasit. Pa baš nikako! Nikad nije popušta. Zna je taj svoju ! A uvik uz smij i veselje, uz škerac i fjabu.
E moj Šime. Drž se di jesi da jesi...nijedna ti nije bila kriva. Živija si ka Čovik. Ka pravi Čovik. I kad malo boje razmislin - ne triba se čudit ča te kolpalo tako iznenada, mlada, u pedesetiprvoj godini...kad si radija za desetoricu, nikad se nisi čuva ni pazija, bija uvik na deset ijada okretaja, nikad staja, nikad otpočinija, zakočija, usporija....A koliko si živaca potrošija na ološ koji nikad ne prihvaća dobrotu ni ponos, ni trud ni doslidnost koju si ti ima.
Jer malo je onih ka ča si bija ti - koji nikad nisu gledali svoj interes i koji nikad nisu grabili sebi nego su lavurali za kraj u kojen žividu i za dobro sviju judi - ne pitajući koji su, ko in je bija otac i mater , niti kako se zovedu.
Bija si jedan od prvih u SDP-u ovod u Dalmaciji, od samog početka.
I jučer dok smo te ispračali sa grobja na Visu i kasnije kad smo te položilo u grobnicu u Komiži zna sam da si i na taj simboličan način - svojim sprovodon poveza cili Otok. Komižanin koji je bija poteštat Visa. Čovik koji je, na simboličan način, pokaza kako nije bija sitničav ni zlovojan, nego velik, uvik vesel, široke duše i ničim osim ljudskošću određen.
Volili smo te i volija si nas dobri moj prijatelju.
A sad ti zbogon.
SDP tuguje.
Jer, evo nan najbolji odlazidu!
Ali zahvaljujući takvima - sime je posijano i niknit će još na ijade Mimeta !
i zato moš bit miran Šime moj - jer Dobrota koju si Ti ostavija iza sebe nikad ne more umrit.
Post je objavljen 08.07.2007. u 12:50 sati.