Marketing
Tri priče o guzici (pardonček!)
Probudim se dozore, kao da nije subota.
Ustanem se, popijem čašu rose, pojedem žlicu slatkog, pa kavu na ležećki (zbog herca, je li).
Kad, sjetim se da bi bilo jako zgodno da mi sjedne, recimo, povrat poreza na račun.
To bi bilo jako liepo.
Skočim do centra, da obavim koješta, a kad tamo...policijskih vozila i policije, ko u priči.
Oko kazališća, pa da se ne lažemo, preko 20 kombija i marica, po gradu hrpe policajaca, sa kacigama i puškicama. Mislim da su to one suzavac puškice, koliko se ja razumem u naoružanje.
Jer, naime, danas je gejparada u hrvata
. Naravno da sam naišla na povorku, iako je bila povorkica, dakle gej paradica. Kolika sredstva su uložena, koliko nas košta to fakat ogromno osiguranje. Pa naravno da nema para da mi vrate porez prije ljeta. I to samo zbog muških guzica i cura koje se izmedju sebe ljube u usta i slično tome.
Zaklučak br.1:
Guzica je trošak za državu.
Drugo.
Jedan susjed veli mom ćaći da bi se povezao jedan dan do Zg sa njim, da mora kod doktora.
Ćaća svrati u povratku po njega, a on sav žut i zelen
. Voze se tako oni, vidi ćaća da čovjeku nije dobro. Kad će on: E moj Dragane, svi kažu da oko boli i da se bez oka ne može. Al guzica više boli i bez guzice se ne može!
Zaklučak br. 2:
Brez guzice se ne može.
Treće.
Djed od moje stare je znao reći: Da nam nema guzice i da ne moramo jesti, niko ništa ne bi morao raditi.
Zaklučak br. 3:
Radimo za guzicu.
Post je objavljen 07.07.2007. u 13:34 sati.