Po n-ti put sam razmišljala o sebi kao osobi. I po n-ti put donijela iste zaključke.
Čini se da sam ja oduvijek imala drugačije mišljenje o samoj sebi od mojih poznanika. No, to i je normalno, zar ne? Ali, ipak se zapitaš, nisam li ja ta koja najbolje poznaje samu sebe? Ja moram živjeti sama sa sobom, ja sam ta koja prolazi kroz vlastite najteže i najsretnije trenutke. Ne moji prijatelji. Ja.
Ljudi mi govore da sam čvrsta i hrabra.
Ja mislim da sam bezosjećajna i hladna. Primjer? Neki sam dan bila sa prijateljem kod njegovih roditelja. Oni su mu rekli da stalno mole za njega i misle na njega. Svo troje su imali suzne oči. Ja sam stajala sa strane i čudila se kako to može doživljavati tako... ne mogu naći prave riječi.
Zapitala sam se, kakva bih bila ja u toj situaciji? Da dođem u posjet svojim roditeljima i da oni kažu da mole za mene. Mislim, nije da su mu roditelji daleko, i viđa ih gotovo stalno. Svaki tjedan. Mislim, ja ne bih reagirala tako. Možda. Ne znam. Kad malo bolje razmislim, gotovo sam sigurna da bih se samo nasmiješila.
To ne znači da ne volim svoje roditelje. Volim ih. Jako. Samo ne znam da li bih bila toliko osjećajna.
Ljudi kažu da sam ambiciozna i odlučna.
Ja mislim da sam previše ambiciozna i premalo odlučna. Mislim i da sam perfekcionistica. Što bi značilo, ako nešto nije onako kako sam zamislila, jednostavno ću se prestati truditi jednako koliko bih se trudila da je onako kako sam zamislila. Tako je oduvijek bilo. Kad bih nešto zeznula, npr. u školi, taj predmet bih zamrzila i stvorila blokadu protiv učenja. A onda bi me moja ambicioznost dovela u neugodnu situaciju toga da nešto želim, a ne da mi se potruditi se za to.
Ljudi kažu da kad nešto volim, tomu se prepustim
Slažem se. Ali mislim da sam katkad i posesivna. I kad nešto volim, ne samo da se tomu prepustim, nego to želim imati i etiketirati kao moje. Tako je sa gotovo svim stvarima u mom životu. Najviše u ljubavi.
Eto. To su samo neke od mojih osobina. Možda nakon ovoga budem dobila komentare o tome kako sam loša osoba. Ali ja ne mislim da sam loša osoba.
Ja sam čovjek. Sa svojim manama i sa svojim vrlinama. Katkad su mane istaknutije, katkad vrline. Imam ljude koji me vole i prihvaćaju takvu kakvu jesam. Imam ljude koji su uvjereni da sam nešto što nisam. Imam ljude kojima se jenostavno ne sviđam. Ali nisu li svi takvi?
A vi? Kakvi ste vi, zaista?
Post je objavljen 05.07.2007. u 22:07 sati.