bas... jebe mi se za novi dan... ja, sam taaako umorna. psihicki. potpuno. slomljena. a tako lijepo sve ode kad to stavim u post. i tako je puuuno lakse. zasto pobogu? tesko mi je reći ista mojim anđelima. znam ja da bi oni mene saslusali - ALI. imaju oni i svojih problema - pobogu, tko nema. ne trebaju im moji. i onda kad te neki ljudi pitaju - zasto sutis? ajde pricaj nesto. o cemu da pricam kad su dani ispunjeni tugom, i jednostavno - borbom. i plakanjem. jao beskrajno je. skoro sam pisala po sebi neki dan. ali nemrem jednostavno. oziljci se i ovako previse vide. stavljaju pred mene previse pitanja. neodgovorenih. jer kak cu reci ljudima - joj, ma nije to nista, ja si malo pisala po ruci. a onda opet. reakcija jedne cure je bila - pa sta. pa nije to tako strasno. e da. to i ja kazem. pa nije to tako strasno. samo znam kak to ljudima izgleda. kao slaba osoba, sto i jesam kako privlaci paznju. a ne privlacim. STVARNO. to je zadnje sto zelim. ne zelim da itko zna. ali za boga miloga ne mogu po ljeti nositi dugacki rukav - crknut cu. ali ljudi odmah osude. kao jadnicu. reze se. jao kak je glupa. pa sto njih to briga, to je moja stvar, zar ne? moja i jedino moja. ma odoh spavati. jutro je pametnije od veceri, ne?
Post je objavljen 04.07.2007. u 23:30 sati.