- Ja kad narastem velik, jać prat pse! - razmišljao je naglas prema svome ocu Dodijevko Bedemčić ml.
- Sinak, od tog ti nema kruva. Sjet se đeda pokojnog.
- Al jab zbilja to voljeo radt!
- Kažem ti, sjet se đeda. U njegovo doba, još kad su se sve životnje prale, ko što znaš, bio se specijaliziro za bivole. Težak je to dinar bio. A poso nije pito kolko ima sati, jes bolestan i slično. Bivol se moro oprat i to je bila surova realnost. Teško se živlo. Recimo, sjećam se šta je bilo jednog božića. Neko je nazvo u pol dvanest na badnjak, kao - treba hitno ić prat nekog zmaja. Zmajeva baš i nije imo svako onda. Neki japanac je zvao, vald. I ništ, stari se obuko i po vijavci ravno za Zagreb. Objesnili su mu da je zmaj na Kvaternikovom trgu, da je tam stao i ne mrda, najvjerojatnije zbog prljavštine. I tak, pričo mi je, kad je došo gor, zbilja, zmaj stoji i ne mrda. Ni makac. I odma on vidjo šta je. Zmajevi mu baš nisu bili specijalnost, al bilo je par fora koje je još od pokojne babe naučjo. Odma je izvadjo štemajzl, bojanku i konjak, iz etuia izvadjo smotak brabonjaka i počeo trljat zmaju po hrptu. Jes, bio je malo popijo pa nije skužjo da je već dost utrljo i da se zmaj probudjo, a tu su nastale pizdarije. Skočjo zmaj, pobljuvo vatru i zbacjo đeda ravno sa sebe. Sva sreća da je pao u izlog neki, da nije bubno u zid. I onda došli vatrogasci, ugasli zmaja, smirli ga, japanac popizdijo. A đed umalo da pogine. Al taj božić kad je došo kuć pun para, bez kičme (zmaj mu pojo) i slomljene ruke, reko mi je, sjećam se točno:"Sinak, jebo taj poso. To se više neda izdržat.", a izgledo je stvarno skrušeno. To je i na mene djelovalo. Zakleo sam se da nikad u životu neć oprat ni jednu životnju. I tak je i bilo. Sad sam strojovođa i sretniji sam neg ikad. I zato mi nemoj pričat, molim te, da oš prat pse. To ti ja za tvoje dobro govorim. Bolje bud razvlačitelj ribljih usta, To ti je super zanimanje. Kraj vode si, dobra klima, vataš ribe, imaš svoj škripac i testeru i boli te kurac.
- Al vidjo sam kak komšija Borben pere kozlića neki dan! Mislim, to je men baš atraktivno. Imo je nekih čudnih alata, normalno uz standardnu kutnu peračicu, već poslovični štemajzl i suosničku spužvu, imo je i neku emulziju. Poslje sam ga pito, reko mi da mu stigla direkt iz japana i da ju koriste najbolji glancači zmajeva, al za kozliće dušu dala...
- Znam, ko mali sam i ja probo oprat sokola, imo sam mini-voš (mini-wash, op. a.), malo benzina i peraja s konjskom kožom, al mali vrag, oteo mi se i kljucno me u primozak, otad sam nepokretan. Mater sam ti moro jebat preko dizalce. Montirali je gor i onda je ritmički spuštali i dizali sa mene. Otud i naziv dizaličarski seks. Moš to i u kamasutri nać, četrnasto i petnesto poglavlje, drugi i triesdrugi stavak...
- Al tata, jab to zbilja voljeo. Znam da je teško i opasno i sve, al jab sve dao sam da mog bit perač životinja.
- Eee... Vidim das ti zapeo. Slušaj, kad već tolko žarko želiš bit perač, mogob se specijalizirat za žene. Znaš, ones ti pitomije od svih životinja, uglavnom plahe i fino miriše. A i kad ih zaboraviš oprat, same imaju automatiku koja to obavi. Doduše, moraš još i ti to doterat kasnije, al ono, ona obavi glavninu posla, ti sam dođeš i pošprajcaš malo ključne dijelove i to ti je to.
- Je, je, čuo sam, proučavo sam malo literaturu o pranjima... Opet, razmišljo sam si da možda perem namještaj, al slabo je plaćeno. Tob mogo u fušu, kad nebude bilo posla. A onda sam i žene proučavo, i da, ko što kažeš to je fino zanimanje, al postoji poseban tečaj, baš za mini-voš, a moš ga proširt i na ćento gradi (ćento gradi, op. a.) i na aparaturu za pjeskarenje, pa te to kvalificira za mamute, labradore i tvorove, koji su opet posebna kategorija zbog krzna koje se mora baš pod određenim kutem oribat.
- Vidim das se interesiro. Ma nemam ti šta kazat. Jab voljeo da budeš strojovođa ko ja. Otkad sam ušu u Ginisovu knjigu ko jedini nepokretni strojovođa koji je uspio pobjedt na festivalu zabavne strojovođske muzike u Ozlju, znam da ništ nije nemoguće. Zato imaš moj blagoslov.
- Tata, al ja nisam vjernik.
- Nisam ni ja. To se tak kaže.
- A...
- E.
J.R.S.,
Iz zbirke "Gibljivost spermatozoida, nakovnji i sitni proletarijat u sprezi s kultiviranjem zemlje", priručnik za drkanje,
August Cesarec, 1711.
Post je objavljen 06.07.2007. u 09:30 sati.