Melody: „Pa tak... No, znate il ne?“
Amy: „Pa kaj je tebi? To zvuči tak... Odraslo.“
Ma nemoj. I onda su se, naravno, okrenule meni. I dalje sam šutila.
Melody: „No???“
Ja: „Pa... Prvo ti reci otkud ti to, a onda ću ja.“
Melody: „Znači nešto znaš? Evo, sanjala sam...“ I ona. Kako? „...kako razgovaram s nekim čarobnjakom duge bijele kose i brade, a on mi je rekao da sam Čuvarica...“
Ja: „...prirode. Da.“
Melody: „Da! Kako znaš?“
Ja: „Pa... Ja, ovaj... Khm. Sanjala sam kako taj tvoj duge kose razgovara s nekim masne crne kose. Razgovarali su o toj Čuvarici, Ratnici i Princezi.“
Mel: „Da nisi i ti nešto o toga?“
Ja: „Izgleda da nisam. Meni nisu ništa rekli, ja sam ih samo gledala.“
Amy: „Ha? O čemu vi to???“
Mel: „Pa o...“
Ja: „Ma nije važno. Valjda slučajni san. Mislim da sam gledala crtić gdje su bile te Čuvarice. Da nisi i ti, Melody?“
Znakovito sam ju pogledala.
Mel: „O čemu...“ Još jednom sam ju pogledala. „Aha! Da, taj crtić, kak je dobar!“
Uf. Bilo je blizu. Amy ne smije ništa znati.
Lucy: „Ey, cure! O čemu vi to?“
Mel: „O Čuv...“
Opet je zabrljala.
Ja: „O ničemu.“
Lucy: „Kako o ničemu, tako ste živo raspravljale.“
Ja: „Ma nije važno.“
Otišla je. Bez raspravljanja. Čudno. Čudne se stvari u zadnje vrijeme događaju.
Lucy: „Ajde, čula sam o čemu ste razgovarale.“
Ja: „Lucy! To nitko ne smije znati!“
Lucy: „Ja smijem. Ja sam Ratnica...“
Mel: „...prirode.“
Ja: „I ti si sanjala?“
Lucy: „Da. I baš me zanima tko je Princeza. Zvuči kao neka mamina maza.“
Ja: „Kao Amy.“
Mel: „Ali ona nije ništa sanjala. Nije ona.“
Lucy: „Dobro da imate mene, ja ću probati saznati čim više o tome.“
Ja: „Aha, hvala Bogu.“ *roll eyes*
Otišla je unutra i mi smo se nastavile igrati.
***
MAMAMMIA!!! MIČITEMISESPUTA!!!
Opet nasilno buđenje. Mislim da je Lucy. Zake ona uvijek diže uzbunu? Pogledala sam kroz prozor. Da. Naravno. Došao je Jack. Lucyn dečko. Ide s njim tjedan dana na more. Da, spakirala se. Da, znala je da on dolazi ujutro. Da, uključila je budilicu. Sve je poremetilo to što ona nije znala što obući. To sam kasnije doznala. Lijeno sam izašla iz sobe.
Lucy: „Ivy, Ivy, Ivy, koju da obučem??? Ovu ili ovu???“
Krasno. Baš je na mene morala naletjeti.
Ja: „Lucy, smiri se. Kao prvo. Kao drugo, obuci tu plavu haljinu i bježi dolje! Puštaš čovjeka svojih snova da tako tako čeka!“
Lucy: „Hvala, hvala, hvala!!! Kaj bih ja bez tebe?“
Ja: „Bila bi neandertalac.“ Dodala sam ispod glasa.
Obukla se. I krenula prema kupaonici. Sa šminkerajom u rukama. Vrijeme je za drastične mjere.
Ja: „Lucy, Jack odlazi!!!“
Lucy: „KAJ? ZAUSTAVITE GA!!!!“
Izletjela je iz kupaonice. Nenašminkana. Misija obavljena.
***
Mama: „Cure, siđite!“
Amy: „Da mama!“
Koje poslušno dijete! Lijeno sam se odvukla do dnevne sobe.
Mama: „Izneneđenje!“
Ja: „Ha?“
Mama: „Sutra idemo na more!!!“
Amy: „JEEE!!!“
Ja: „A kamo?“
Nisam djelovala sretno.
Mama: „Na… KARIBE!!!“
Ja: „WEEE!!!“
E sad sam bila sretna.
Tata: „Mjesec dana odmora od posla… I uživanje… Ah…“ U mislima je već bio tamo.
Amy & ja: „Karibi, stižemo!“
***
Bili smo na avionu. Letjeli smo prema Karibićima. Hehe. Amy se tuli jer je zaboravila svog trećeg po redu omiljenog medu. Dobro da nije zaboravila prvog po redu, sad bi se vraćali doma. Putujemo tatinim privatnim avionom, i pogodite tko je s nama! Amy i ja smo rekle da ne možemo bez Melody, i onda su pozvali Jonesove s nama. I sad Melody i ja zezamo Amy jer se tuli, a ona nas tuče.
Mama: „Koliko ćemo se još voz…“
Pilot: „Karibi, we are here!“
Amy & Mel & ja: „WEEEE!!!“
Počele smo skakati. Čudno da se avion nije srušio =D
P.S. Stvarno mi se neda javljat za post. Tko ga vidi, vidi ga.