Marketing
Zašto da živim kad nemam razlog, Zašto da plačem kad nemam suze, zašto da patim kad nemam srca, Zašto da volim kad nemam tebe…
Samo jedna minuta
Kaže se da je potrebna,
Samo jedna minuta
Da bi se zapazila jedna posebna osoba,
Jedan sat da bi se je procijenilo,
Jedan dan da bi je rado imali ili voljeli,
Ali je potreban cijeli život
Da bi se je ZABORAVILO!
Zakaj ja njega volim??? Ako ga uopće i volim…Naravno…nije bitno koga…ali stvarno nije bitno…Samo najbolji frendovi znaju…i njima vjerujem….I nadam se kaj me nedu iznevjerili…hehe…Dakle da se vratim onome bitnome…To je sad trenutno pitanje na koje svim silama (gravitacijskim i centripetalnim od nekoliko milijuna njutna…šala…
) i svom energijom (kinetičkom i mehaničkom…opet šala…) pokušavam dati odgovor…Ali nejde….nije dovoljno….Zakaj taj čovek ima više mana nego vrlina...ili nema…ma nema….postoji puno dobrih razloga…zbog kojih ja nebrem odgovoriti na tak jednostavno pitanje…I nije mi jasno…
Zakaj ja njega volim kad mi je od poslanih 35 poruka odgovoril sam na 16…ili je još na puno njih i odgovoril…ali razmem ga…u cijelosti…Ali cijenim i to…kaj mi se svaki put javil…dok sam ga zvala…i spominal se je z menom…i bilo mi je vrlo drago…ali iz poziva u poziv…iz dana u dan…iz sekunde u sekundu….ja sve manje njega zovem…jer nečem ispasti naporna i glupa…kaj nakraju sega jesam…i to fest…Ma kolko sam već sranja u vezi toga napravila kaj se opće čudim kak ga vupam v oči poglednuti….ali stvarno se čudim…Možda jer vjerujem kaj me voli kak frendicu, a PRIJATELJIMA SE OPRAŠTA…uvijek pa i onda…Ja da sam na njegovom mestu…poslala bi sebe tam di mi je mesto…I nakon sega to i očekujem…ne s veseljem…nego s činjenicom da on tak misli…samo mi ili nebre ili neće reći…No ...uzrok svih mojih provedenih gluposti je njegovo trenutačno (duboko se nadam kaj bu ga prešlo) raspoloženje…a kakav je on…takva sam i ja onda…mada griješim u tome…i to znam jako dobro…ali nesvjesno premenim film…i onda to sikak ispadne…uglavnom loše…
Zakaj me svi pitaju…ali svi koji znaju…kaj vidim v njemu…Pa evo…vidim svašta…I vjerujem tomu kaj vidim…i do čega sam sama došla….a ne nekim tračevima ili sranjima kaj drugi pripovedaju....Ali vjerujem i činjenicama…Možda ga i malo predobro poznam…jer praktički znam gotovo se o njemu…Barem si tak mislim…Ali svakom novom progovorenom riječi…ja saznam nekaj novo... i svaki put me iznenadi…Time kolko je on iskren prema meni…kolko toga on meni veli…kaj si v životu ne bi mislila kaj neko koga ja mam tak rad…i kojem idem već ne sam na jetra nego i bog zna kam …se more tak lepo spominati z menom…Ali opet…mislim…tj…ne mislim nego znam da tražim previše od njega…ali puno previše…vjerojatno očekujem kaj se se kaj sam ja napravila za njega vrne meni nazaj…ali nejde to tak….On vraća kak on misli da je vredu…kolko on misli da je dosta…pa i ak mi ne odgovara na poruke…vjerojatno zbog toga kaj sam dosadna već kaj sračka i kaj ne zavrjeđujem odgovor…Pa ak je tak…onda nek bu tak….Taj alkohol i cigarete kaj su z njega napravile…to je ne normalno…ali nije sam to razlog…valjda…I ne razmim to zakaj svi v njemu vide ništariju…Sad…ili oni ne vide ono kaj ja vidim…ili ja ne vidim ono kaj oni vide…Neznam… Gdje je onaj dobar dečko…kam je nestal…??? No trenutno znam da je u mom srcu i da će tamo takav…dobar…jako dobar… i lepi… ostati…ZAUVIJEK!!!
I sve to, ali i milijun drugih stvari sam mu svaki put pokušavala reći…Ali nisam…ili ja premenim temu ili on…Ali i bolje je tak…jer neznam kaj bi s toga ispalo…da sam mu rekla…ma prvo bi mu se prešlo kroz glavu brzinom munje, znači bilo bi mu sejeno, a ja bi se napripovedala najmanje tri vure, a tolko pa časa nema…A i ljudi bolje pamte kad pročitaju nekaj takvoga…
No…mene je već to se pomalem i pustilo…“jer čovjek s vremenom skuži“…Ali ja već niti sama neznam kaj očem…Vjerojatno ništa…imam prijatelja…najboljeg…ne…ali dobrog…
Ovo su moje posljednje riječi…do našeg sljedećeg susreta…pa makar u raju…(P.S. Ne delam gluposti)…
Ja sam svoju minutu imala…no život mi je prekratak…ah jbg…takav je…
Shot at 2007-07-03
Post je objavljen 03.07.2007. u 11:49 sati.