Možda ipak nisam trebao pisati, možda sam pogriješio, možda i sada griješim, možda....molim te oprosti mi što sam takav i što dopuštam da mi se takve stvari događaju...milijun puta sam htio preći preko svega ali nisam mogao...možda sada uspijem kada znam kaj ti je u glavi i kada znam što ti hočeš...možda je i to krivo ali svako bira svoj životni put...svako je na svoj način pametan i glup...očito sam ja glup na tu stranu što sam te volio ili što te volim još i sada...iako neznam da li te volim,neznam ništa...sada se samo tražim i želim se naći na nekom normalnom životnom putu...oprosti mi što sam ti rekao što mi je na duši i kako ja sve shvačam, očito sam pogriješio, sve je to nekako zbrljano i sve je to nekako smixano našim osječajima i našim živcima koji više nemogu trpiti tolike napore...probat ću nastaviti, jer moram ,jer ovo nema svrhe... nadam se da ćeš me zapamtiti i da ćeš čuvati one trenutke negdje u srcu i da ćeš me se uvijek sjetiti kada bude teško...i da ćeš se nasmijati onako prekrasno kako samo ti znaš...oprosti mi još jednom..........i onda se koi puta sjeti ove pjesme...
Post je objavljen 02.07.2007. u 00:40 sati.