Marketing
I choose to see colours
Probudila sam se nakon užasnog sna s još užasnijom glavoboljom. Da bude još bolje, na mobitelu me dočekala poruka "Ljepoto, živiš u zabludi". Pogledam kroz prozor, nebo puno oblaka. NOT a good way to start a day. Nakon doručka, Nescafea i tablete za glavu stanje se donekle popravilo. Zaboravila sam na užasan san, zaboravila sam na užasnu glavobolju, ali spomenuta me poruka baš nekako bockala. Pitam o kakvoj zabludi se radi, kaže "Šalim se." A znam da se ne šali. Znam o čemu se radi. O Prijatelju. Poruku je poslao njegov "prijatelj". Kojemu se ja sviđam (bez lažne skromnosti). I već me živcira. Ozbiljno. Probala sam ga ignorirati, ne kuži. Probala sam mu fino objasniti, ne kuži. U biti, kaže da kuži, ali ne kuži. Jednoga sam tako riješila, fino mu objasnila, shvatio je. Stvarno. Ali ovaj ili se pravi glup ili stvarno je glup. I imam osjećaj da pokušava sabotirati ono "nešto" što postoji između mene i Prijatelja. Ali to radi onako, taktički, uz finu prijateljsku maskicu... A čini mi se da je sve samo ne prijatelj. Jer kakvo je to "prijateljstvo" kad se uvaljuješ curi za koju znaš da se sviđa tvom frendu? I užasavam se već svih tih priča koje bih mogla čuti od njega, vezane uz Prijatelja, samo da me odbije od njega... Ali naučila sam ja davno da ne treba slušati nikoga osim sebe. Možda će moja iskustva nekad biti bolna, ali bit će MOJA. Ne tuđa. I učit ću iz SVOJIH grešaka. Ne tuđih. Jer znam kojim osobama mogu vjerovati, a kojima ne. Jer znam da ima ljudi koji su ljubomorni. Koji će pokušati izbrisati boje iz mog svijeta. Koji će ga pokušati zaviti u crno. A ja ne volim crno. O, ne. I neću nikom dati da mi briše boje...
I sunce se pojavilo, a moj osmijeh je još uvijek tu... U svim bojama...
Post je objavljen 30.06.2007. u 18:10 sati.