...oho...dobrodošla na svoj blog nakon punih Boga-pitaj-koliko-tjedana...razlog mog nepisanja je kvar...komp odlučio otići na godišnji...pas mu mater...jučer se vratio, sav je pocrnio, on je sad kul,znate...mamu mu...važno da ga Kate ne može upaliti po Boga-pitaj-koliko-minuta...i važno da joj ni MSN ne radi, i važno da je skroz u banani, al nema veze...u ovom trenutku EKV svira u playeru, Kate sjedi i uživa...baš mi je do jaja...kao u snu...jest da će mi mater sad počet vrištat, Katarina silazi dolje i spremaj, bla,blabla,blabla...a pospana sam još...i umorna...PROBUDI SE...POKRENI SE...PROBUDI SE, POKRENI SE...aaa...ne mogu još...uskoro ću...još neki dan smo imali puno planova kako ćemo provesti ljeto...moji su se promijenili...mislim da ga uopće neću provesti s onim ljudima s kojima sam mislila da ću sigurno, naravno, 100%...kite...al nema veze...nisam tamo gdje su oni...ja nisam tamo ni tu...nemam pojma gdje sam...i baš mi je kul...ponekad sjednem i pogledam unatrag. Razmišljam o stvarima koje sam napravila, rečenicama koje sam izgovorila, pogledima kojim sam posmatrala ljude koji me okružuju. Shvatiš da osobe koje misliš da znaš, zapravo ne poznaješ ni trunčicu više od ime-prezime-datum rođenja...to ponekad zaboli. Al ne previše...koliko sam, jedno sedam dana sama, bez ikoga, pokušavam razmisliti koji kurac se događa...nisam navikla na samoću, al sad mi je toliko ugodna...sklonim se od svih...od sebe...trebaš li se mijenjati da bi drugima bilo ugodnije provoditi vrijeme s tobom? Ne. Nisam dupelizac i nadam se da to nikad neću postati. Ponekad sjednem i pogledam unatrag. Razmišljam o stvarima koje sam napravila, rečenicama koje sam izgovorila, pogledima kojim sam posmatrala ljude koji me okružuju. Shvatila sam da ne poznam nikog. I nije me zabolilo previše. Neću se mijenjati zbog nekog tko me ne može prihvatiti onakvu kakva jesam. Sigurna sam da sam u pravu. Bolje da nisam čula izgovor za sve...Odgovor na neka pitanja je zakasnio. Odgovor nije stigao. Odgovor nikad neće biti potreban...
Mogu poznati bolji trenutak...
Mogu birati pogodno vreme...
Mogu čekati momenat sreće...tagdam!
Ne želim da stradam...
I na kraju...sasvim je isprano sjećanje moje, ne želim da znam...ne vidim ništa što neću da znam. A zidovi znaju čuvati tajne, sakriti laž...
Post je objavljen 30.06.2007. u 11:30 sati.