Loš sam vozač. Katastrofalan. Ponekad, zbog posla, moram odvoziti dva, tri sata, odraditi svoje, pa natrag. Na povratku, strah i umor sliju se u paranoju. Iz kamiona što se vuče preda mnom domahuju ručice srasle s karoserijom. Zadnje kilometre kao da vozim kroz vodu, bistru i gustu tekućinu što izobličuje zvukove pa čujem samo OooouVooouVooou.
Upitam se jesam li već poginula.
Post je objavljen 30.06.2007. u 09:18 sati.