Ševili smo se već dva sata. Više ni ne brojim koliko je puta svršila. Kako je samo mogla. Oduvijek sam se to pitao. Poznavao sam je godinama. Bili smo prijatelji. Koji se ševe. Nikada ništa više od seksa. Nije nam to smetalo. Bez obaveza, bez gnjavaža, samo seks. Čisti seks. Oboje smo uživali u tome. Ležali smo, znojni, mirisni, ljepljivi. Smirivali smo disanje. Nakon mojeg drugog svršavanja, više nisam mogao. Trebao mi je predah. Ona je željela još. Bila je spremna. Obično bismo se viđali na cijelu noć. Imali bi vremena za lagan i spor seks, za igre, za večeru, sve što je povećavalo užitak. Danas smo se našli na kratko. Imao sam par sati vremena prije odlaska na put. Njezina usta klizila su po mome tijelu. Pokušala me uzbuditi. Nije išlo. Bio sam umoran i već pomalo nervozan. Morao sam krenuti za pola sata. Htio sam se još malo razgovarati s njom. Ali ona nije odustajala.
„Ti si nimfomanka!“ – povikao sam. Bio sam ljut i osjećao se poraženo.
„Zašto?“ – upitala me začuđeno.
„Pa stalno misliš na sex!“
„ Da i?“ – ništa joj nije bilo jasno.
„ Pa imaš muža“ – uzviknuo sam, ni sam ne znajući zašto.
„ Pa imaš i ti ženu, pa što?“ – imala je pravo.
„Pa kako možeš tako puno, svaki dan?“
„Kako si ti jadan! Umjesto da si sretan da mi je dobro s tobom, ti se žališ. Netko bi drugi bio sretan da ga želim. Da se ne izmotavam odbijenicama tipa:“Boli me glava, umorna sam“ i slično tome. Tebi je, idiotu, žao što te želim.
„Ma nije.“
„Pa što onda?“ – bila je na rubu eksplozije.
„Pa malo mi je čudno. To.“
„Koje to?“
„Pa to da me uvijek želiš, da se vlažiš, već od pomisli na sex, da si uvijek za...“
„Ma znaš što? Jebi se ti s kim hoćeš. I kako hoćeš. Ali, sa mnom više nećeš.“ – obukla se na brzinu i ostavila me samog i golog na krevetu.
Post je objavljen 04.07.2007. u 12:23 sati.