Ljudi su zaboravili da pravi smisao svega leži u ljubavi. Zaboravili su ljubav, zaboravili su igru. Zato se dragi ja s tobom želim igrati, želim da gradimo kule od pijeska koje ni jedan val neće srušiti. I ponekad kada čujem odjek svojih koraka u tami ,znam da ću te sresti, i pored svih hodnika, vrata i čuvara mi ćemo se igrati skrivača. I hihot i smijeh, kad nas ulove da ne prestane igra. Dopusti dragi da nas igra povede dalje od ovog ludog svijeta koji je zaboravio na ljubav...
Post je objavljen 28.06.2007. u 18:25 sati.