Pregled posta

Godišnjica a skoro sam ju pozabi

Bio jednom jedan bogataš koji nije imao imovine. I kad je njegova supruga nesretno poginula, on je ostao živjeti u stanu koji je ona imala na korištenje. Stan je na lijepoj lokaciji a on nema imovine. Pa sa malodobnim djetetom živi tamo. I u još nekim stanovima koji nisu njegovi. A danas, danas je žena nekog nogometaša koji je došao živjet u najlipši grad na svitu otišla do policije jer je bogataš bez imovine želi istjerati iz stana u kojem živi ko podstanar. A stan je u vlasništvu gospodina koji nema imovine... Živo me zanima dal će sad metropola (ili RH ak grad nije vlasnik) dobit nazad stan koji je pokojna žena dobila na korištenje a koji je gospon nastavio koristit (da mu kćer ima di živit).

Gadi mi se on i više od nove bivše. Mada žena možda nije loša, taj sponzoruški način života mi je bljak.

Karlovačko mi je imalo lakši okus nego prije, zapravo mi je aroma bila ugodnija. Ko da pijem žuju hehe. A sad sam videl vrlo dobru reklamu za žuju, zakon xy: pas je čovjekov najbolji prijatelj. Imam pesa al imam i ženu tak da mi pes ne treba za lovit komade pa mogu pit pivu. Moglo bi se doć do krivog zaključka da mnogo pijem ili da propagiram alkohol; to nije tako – najviše sam pil krajem osnovnjaka i početkom srednjoškolskog obrazovanja a od pive više volim popit bambus. U zadnje vrijeme uz makedonska vina

Hipotetično (tak veli naš prvi ministar a valjda daje poduke onom kaj prosvira) bi se moglo reč da sam nepametan jer imam ponekad povišen tlak a rdeče vino nije najbolji izbor za to stanje a ni gazirana pića nisu zdrava pogotovo za nekog sa povišenim indeksom tjelesne težine al kaj da radim (kada dođu prijatelji moji).

U urbanom izletištu engleskog imena a slobodnog prijevoda 'Kraljevsko raskrižje' sam se napokon domogao prigode da isprobam treću generaciju igrače postaje.. Naime bili smo tamo i u prolazu sam uočio da samo jedan klinac igra igru i sam sam sebi obečao da ću u povratku pokušat doći do upravljačke jedinice. Sav sretan sam ugledao napuštenu konzolu i zamolio zakonitu da sama odveze stvari do vozila (da ne ispadnem baš totalni džrk bilo je par stvari, niti pola sklopive košare) a ja sam se uhvatil za kontroler (istina žićani od PS2 al kaj je tu je) i počel sam vozit. Zakonita se vratila nakon milisekunde (no dobro, dva kruga puta 90 sekundi) pa sam joj rekel da bum se probal dostići još jedan krug kad završim ovaj koji sam tad vozil (prvi krug sam odvozil najbolje u globalu i nisam uspio skinut rezultat) pa sam tak još malo vozil a onda je rekla da je dosta i da djeca čekaju iza mene. A ja sam ukupno sa prva dva kruga odvozil jedno 7, možda 8 krugova. Kaj je to 10, 12 minuta? Niš. A i bil je samo jedan klinac sa tatom koji se nečkal bi vozil il ne.. Mogo sam još krug il dva odvozit dok se on premišljal

P.S. glede godišnjice evo prva tri posta:

23.06.2004., srijeda
Početak...

Ah, vele da je svaki početak težak ali ovo je fakat bilo lako... Nemam pojma kaj bum piskaral tu al valjda bu imalo nekog smisla. Barem meni...
Kao prvo fala blogerima čije sam pisanje pročital jer sam se zbog njih odlučil svoje misli tu zabilježit. A glede dnevnika...
Danas nam je u HR metropoli (hehe) bil full dosadan dan. Svi isčekuju g.o. tak da i posla fali mada to i nije tak loše. Još da je vrijeme bolje, bilo bi za pet (ak ne voliš nogomet...)
Tolko za početak, sad moram nekom objasnit kaj upravo delam.

27.06.2004., nedjelja

Uf, kak te malo slovo može zeznuti... Dal je Luka ili luka i razmak ili ne... Ajoj kak sam ko sajla. Puno fala ekipi za pomoć na cesti.
Blogu.
Il tak nekak :)).
A čini mi se da sam i ime fulal hehe. Tjednik ili mjesečnik bi bilo bolje, al kaj vam ja mogu.
Daklem, četvrtfinala su iza nas pa mogu konstatirat da mi se sviđa kaj sam videl. Ženski dio populacije bu lakše disal par dana (mada ona moje sve više gleda kaj i ja - tekme). Dobro je da su naši prošli dalje i da nismo bili jedina grupa di su oba favorita prošla dalje (i to do grupe A haha).
Sutra bum videl kak zgleda grad (nakon par dana) pa vam javim.
Nekad. Valjda..
Pozdravček od luke. Luke. Mada...

05.07.2004., ponedjeljak
Volim plavo

Niš. Fakat je ovo tjednik. Globalni ili nacionalni nije... Niti week report. Al kaj je tu je. Nebum mjenjal ime jer bum onda pisal mjesečno (jedared). Pa bum bil mjesečnik-ca. A neda mi se (JOŠ) mjenjat de sign stranice. U plavo. Jer je to boja. Iz reklama. Bilo sa krilcima ili bez. Bilo Ulo Jaquesa ili tampon zone. Sve imaju plavo. Kontinentalke ili južnjakinje. Valjda zbog boje neba. I mora. Ako ne i dinama.. Valjda su sve plemenitašice. Blijede. A blijedi i bježi mi misao. Opće nisam htel pisat o mjesecu. Nego o tome kak je grad razrovan. Razrukan. Raskopan. Namreš pol metra napravit da ne naiđeš na rupu u cesti. Il nogostupu. Ko fol pol grada ode doma (plačat boravišnu pristojbu ko kak ju plačaju ovdi). Nema ni šahtova. Za to su valjda krivi vozači. Al ipak je to na (auto)putu prema dole... Savsku su prošle godine raskopali zbog tračnica. Ove godine zbog plina. A iduće buju mjenjali vodovodna cijevi tak da za 2 godine mogu mjenjat kanalizaciju. Nek se radi. Red, rad i disciplina. Bitno je da izgleda ko da nam je bolje. Svi vele da nam je bolje, sam to ne kužimo. Al buju nam oni to statistički dokazali. Sarmom naprimjer. Neko meso, neko zelje, a mi sarmu. A bolje je tak. Ce vitamin rulz. Bez kruha. Jer kruh deblja. A mi koji smo idealnih proporcija uopće ne jedemo kruh. Sve šatro. Osim sarme... Uf. Ajme. Skoro mi je pobjegla. ŠUNKA. I špek i kulen i kobase. Toga nema u statistikama al je bolje. Ionak je život bolji od podataka. Pogotovo od crne kronike. Al to i nije život većinom. Nego smrt. A nebum o tome. Osim smrti pajceka i piceka i purica i ... U dobrotvorne svrhe ljudske prehrane. Nevegeterijanske. Ionak ima ful puno aminokisekina kaj ih čovjek treba a ima ih sam u mesu. Dapače – povrča treba a i priloga. Al to je samo prilog. Mesu. Koje treba prilog da bi bilo bolje. Ko kak je nama bolje. Tek kad uđemo u europu, onda bumo na konju. Svi bumo Jelačići i Tomislavi i vitezovi Jure. Sa konjima. Ili nama. Al tam bumo sam ak nas puste oni kaj žive 60 godina u prošlosti i još se bore. Ma neću o tome. Fuj. Jedni su veliki jer su dali pol obale.. Drugi zato kaj su vratili obalu. Pa su na nekima napravili hotele za nudiste. Gole... Sve fuj na kvadrat. Odoh po modru galicu i vatu. To je bolje od svega. Osim mesa.



Post je objavljen 26.06.2007. u 23:22 sati.