Marketing
A možda ipak...
Nikad nisam objavila dva posta u jednom danu. No, eto, vrijeme je i za to. Zaboravila sam vam uopće reći da sam sama doma. Home alone. Moji su otišli na more, a braco i ja uživamo. Braco više nego ja, jer njegova cura kampira kod nas otkad smo sami (od petka), ali nije ni meni loše, zapravo je nama trima zabavno samima... A danas sam posve sama, šogorica je odlučila brata izvesti nekud, pa su oni negdje na kupanju cijeeeeli dan. Heh, da, sama sam doma, a nisam ni party napravila. Nikakav. Nekako nisam imala volje...
Nego, da. Htjedoh zapravo reći da sam ipak dobila ono objašnjenje. I svidjelo mi se. Zapravo, bilo je onakvo kakvo sam i očekivala. Naime, i Prijatelj i ja smo znali da se te stvari ipak moraju riješiti, živimo u malom gradu, viđamo se gotovo svakodnevno, bilo bi jako glupo uopće se pokušavati izbjegavati. I tako je, budući da sam sama doma (zato sam to spomenula), Prijatelj je danas došao do mene. I bila sam izravna i odmah prešla na stvar, rekla sam mu da nisam glupa i da sam shvatila neke stvari, ali da mi je samo trebao zaključak. I ugodno sam se iznenadila. Rekao mi je da je zapravo i on sam zbunjen, da je zadnja veza na njemu ostavila velik trag, što je nakon sedam godina i logično, i sad se boji. Ne toliko početi, koliko toga da me ne povrijedi. Rekao je da mu se jako sviđam i da mu nije svejedno... I poljubio me... I nakon toliko razgovora (bio je kod mene tri sata), učinio mi se jako iskren. Vidjela sam na njemu da mu stvarno nije svejedno, ali vidim i da se bori sam sa sobom. Ali bilo je lijepo tako otvoreno razgovarati. Znati da ipak toliko drži do svega toga...
I pala je jedna oklada. Koju sam ja dobila. A nagrada? Čokolada + masaža. Iskoristit ću to već u srijedu, dok sam (još) sama doma...
Eto... Možda je Dream girl ipak bila u pravu. Možda moja priča ipak nije gotova. I možda happy end stvarno postoji... Upustit ću se (opet) u to, ali s jaaaaakoooo velikim oprezom. Možda je on ipak toga vrijedan.
Post je objavljen 25.06.2007. u 20:27 sati.