-don't ever cry, don't ever cry, never say goodbye, never say goodbye-

Marketing

evo ljudi, napokon sam se odlučila napisat post, koji će bit najviše posvećen završetku škole, mom razredu(bivšem rolleyes ) i tak to...
bum vam na kraju posta stavila fotke sa zadnjeg dana i možda neke od par dana prije na kojima smo samo ja i moje curice...
pa...ne znam kak da počnem =)
fakat mi je užasno užasno žao kaje završila škola, kaj smo gotovi s osnovnom i više nikad nećemo bit skupa ko razred, neke ljude nikad više vjerojatno neću baš ni vidjet, s rijetkima ću ostat fakat dobra, a neke ni ne želim nikad više vidjet, al neću sad o tome nego o ljepšim stvarima...
mislila sam da mi neće bit tolko žal zbog toga kaj završavam osnovnu, da neću bit baš tužna i to sve, i sad u zadnjih mjesec dana sam fakat jedva čekala da završi škola jer nisam više mogla trpit to sve skupa, al taj zadnji dan se sve promijenilo, mislim, moji osjećaji i tak to, počela sam bit tužna, kad nam je završil zadnji sat (povijest) počela sam plakat i nisam htjela izać van iz škole jer sam znala da mi je to zadnji put da izlazim iz nje, bar ko učenica, mislim, sigurno ću još dosta puta tam otić, posjetit profesore, Ivanu:) i buduće osmaše, al nikad više neću tam imat gomilu dosadnih satova i onda jedva čekat da izađem..makar nikad nisam mislila da ću ODBIJAT izać iz škole :) hehe al ovaj put to jednostavno nisam htjela, stajala sam tam i nisam mogla izać jer sam bila previše tužna i rascmoljila sam se ko malo dijete, skupa s valentinom... rolleyes al onda su me hana, dino i još neki(ne sjećam se ko od silnog šoka xD) natjerali da izađem i nekak sam uspjela..pa mi je bilo malo lakše :P
al svejedno.
nemrem si zamislit da sljedeće godine na prvi dan škole ne odem u dvadesetku, da ne nosimo knjige gore i onda se otimamo za njih ko idijoti da slučajno nebi neko osto bez, kajaznam, čitanke iz hrvatskog :P xD rolleyes
mislim oke, veselim se gimnaziji, jaako se veselim, al nekak se počinjem i bojat tog prvog dana, upoznavanja i sveg skupa...
ovak je sve bilo lijepo normalno, svake godine se vraćaš istim ljudima, u istu zgradu(koja me, moram priznat, jako živcira:P) i nemoraš se suočavat s ničim pretjerano novim :P a u srednjoj će SVE bit novo.
ne da mi se sad imat praznike..jer mi se neda...jer mi je dosadno. i jer se ne želim suočit s tim da je fakat gotovo. i jer mi sve fali. jako mi fali. :(

fali mi odlaženje u školu s leom, moje(ili ponekad i NJENO) svakodnevno kašnjenje i nerviranje...
fale mi naši glupi razgovorići na putu do škole o tome kak smo umorne i sve nas boli i o tome kaje bilo u muzičkoj...
fali mi moje branje(krađa!xD) višnjica u gajdekovoj dok idemo il odlazimo iz škole...
fali mi naš dolazak u školu i provjeravanje ko je već došo il nije došo...
fali mi stajanje dole u hodniku dok nas ne puste gore(osim u slučaju kad bi došle oko dve minute do 8/14:P pa bi svi već bili gore)...
fali mi naše smijuljenje pod fizikom kad bi profa provaljivala svoje besmislene fraze...
fali mi sjedenje s vidom pod matematikom i pričanje s njim(većinom sam JA bila ta koja je pričala rolleyes

), okretanje prema luki da prepišem od njega i onda njegove fore na koje smo (skoro)uvijek crkavali od smijeha...
fali mi šimino uzaludno pokušavanje da kaže nekaj jako smiješno...
fale mi buranjijeve čudne fore:P ...
fali mi pričanje s curama pod hrvatskim...
fale mi andrijina konstantna dobacivanja...
fali mi doroteino, martinino i antonijino cerekanje u zadnjim klupama...
fale mi zlatarićkini glupi prijevodi na ploči...
fali mi sjedenje s valentinom u prvoj klupi ispred profe pod zemljopisom...
fali mi doganov nos, onaj neki njemu svojstven smijeh xD i njegove fore,a još mi više fale naše glupe 'igre' pod kemijom *ko će prvi pokazat zube*...
fali mi sjedenje u klupi pod likovnim prva dva sata ujutro u ponedeljak i pretvaranje da nekaj lijepo crtam, a zapravo samo zijevam i nezaustavljivo pričam s curama o nečem kaje bilo za vikend...
fali mi hodanje po školi na odmorima i očekivanje da vidim neke određene osobe...
fali mi kupovanje 'finog soka',rozih štapića,pletenice*bez ičega* i minute od čokolade kod Ivane...
fali mi naše odlaženje u vece (kad se jedna digne i krene u vece-ostale tri idu za njom wink

)...
fale mi vinkove 'dabogdati..' kletve...
fali mi sjedenje u onom kutku ispred hrvatskog...
fali mi provjeravanje kakve kapovka smiješne čarape ima taj dan....
fali mi pitanje 'ćeš ostat??' kad se spuštamo po stepenicama kad nam je škola gotova...
fali mi perkovićka i njena energična predvanja koja su mi se zauvjek urezala u pamćenje rolleyes

...
fali mi odlaženje u ormarić i žicanje lee da mi da ključ...
fali mi ono psihopatsko kaj marko radi s očima dead

...
fali mi cvrljino 'eerrrrrmmmm'...
a najviše mi fali glupiranje s curama, naši 'dubokoumni' razgovori, povremeno(yea rightxD) tračanje, neprestano brbljanje i smijanje pod satovima, glupe, ali najsmješnije fore koje je iko ikad smislio i sve drugo vezano uz moje cure... yes

znam da će mi u srednjoj bit dobro, nadam se i više nego dobro, al znam da niiikad neću zaboravit svoj razred i ljude s kojima sam provela punih 8 godina(dobro, s pojedinim ljudima par godina manje:P)...
hm..mislim da bi to bilo sve kaj sam htjela reć o ovoj temici =)
sad mi preostaje da vam stavim fotke od zadnjeg dana, koji je bil preeezakon i bila je tak savršena atmosfera u školi, svi su bili onak nekak skupa, svi su se družili i pričali i potpisivali (i zaljevalixD) i sve :)
a poslje smo mi osmaši(većina:P) otišli na jarunček i tam uživali (mh, i nismo baš previše uživali kad su onog tam mrtvaca otvorili aaa eek