6 uri je ujutro, ne mogu spavat. Razmišljam.....ne opet moje razmišljanje.....čitam......čitam ono šta sam napisala, čitam svoje komentare.....na svojim postovima i one na drugim. Odgovaraju li moje napisane riječi meni ......jesam li to ja????
Bilo bi interesantno vidit reakciju nekoga tko me dobro, dobro poznaje na ove napisane riječi. Iskreno, kad to sad čitam i ja se sama sebi čudim na neke napisane stvari, ali ovi komentari su stvar trenutne inspiracije, trenutka, uglavnom ono šta mi prvo padne napamet.
I ovo jesam ja, ali u nekim stvarima ovde, malo otvorenija nego inače. Ustvari, malo i više, ja sam inače jako zatvorena osoba. Lakše je ovako......napišeš.....izbrišeš.....doradiš, a u stvarnosti........jednom kad nešto rečeš nema povratka, nema brisanja, križića.........tribaš mirit svaku riječ, pazit da nekoga ne uvridiš, da se neko ne naljuti..... Triba pazit i ovde jednako kao i u stvarnost ali ekran pruža zaštitu.
Šta je prava istina???? Mislim da je prava istina negdje između virtuale i stvarnosti!!! Promjeni te sve ovo...htjeli mi to ili ne......Na neke stvari drugčije gledam......čitam razna mišljenja i razmišljanja.......s nečim se slažem, s nečim ne......često čitam i ne komentiram......nekad jednostavno nemam ništa pametno za kazat......nekad mi nešto ne legne, pa primučin.....nekad nisam raspoložena ili jednostavno ne želim upadat u nečiji svijet.
Evo i ranojutarnje buđenje me počelo tjerat na pisanje. Ovo stvarno nije normalno!!!! Triba skupit tunju i uteč par dana. Malo pribrat misli.....Ej, pa ja sam ovo skoro književno napisala!!!!
A pošto me ovako lipo krenilo pisanje, da se sa par riči osvrnem na kraj školske godine. Fala Bogu finila je i ova!!!! Nije bilo traumatično za mene ni za moje cure, traumatično je to šta se to razvuklo ovoliko dugo!!!Dakle, imam Mlaju peticu i Stariju četvorku. Zadovoljne su i one i ja. Jučer se išlo u školu u kostime, iz škole na kupanje cili dan!!! Pocrvenile su ka škrpine, jutros se Starija digla ka viščica jer nije mogla spavat........peku je ramena........I to bi bilo sve........dosta pisanja.......vruće je.......
APDEJT;-))
Evo mene vrlo brzo sa dodatkom. Jutros ja i moje starije dite đirajemo po rivi na 35°. Ona sva crvena ka jastog, ja onako fino bila.
- Mama je li me može prijatelj bacit motoron do Medene??? Iman kacigu!!!
- ??????
- Aj, pliz, vidiš kako san izgorila???
Onako izbezumljena, samo san rekla, aj vidit ću!!!
Sidila san posli na rivi i cilo vrime mislila šta napravit. Kad malo bolje promislin, ja ne bi bila ni pitala nego zaprašila!! Ali, vrime je bilo drukčije!
I ovo je samo još jedan prilog onome da sve dileme moram sama rješavat.
Mislila san da je to samo nešto onako usput, testiranje.......ali doma, opet.
I ja lipo, progutan grop i odlučin:
Aj, možeš, kacigu na glavu!!!!
I onda je uletija prijin otac i bacija ih na more!!!!
Post je objavljen 22.06.2007. u 13:45 sati.