Marketing
KRATKO,ALI SLATKO :)
Ka šta vidite,vratila san se 
...
Ovih 5 dana su bili najlipši u mom životu...
No,da krenen od početka (stvarno mi je ovo loša navika,šta god iden napisati počinjen od kraja 
)
Heh da,početak...
Dakle,već u petak san počela spremati stvari za put...
To je izgledalo otprilike ovako:
-"hm,da li da ponesen ovu majicu?" 
(spremanje majice u torbu+još najmanje 10 majica u svim mogućim kombinacijama-->da se nađe u rezervi 
)
-"ova minica mi ne treba!" 
(spremanje minice u torbu+sve moguće suknjice koje san iskopala iz ormara)
-"jesu li mi ove sandale baš potrebne?" (spremanje sandala u torbu+bile japanke+balerinke+crne japanke+sve moguće litnje cipele 
)
-trpanje u torbu svih mogućih naušnica,ogrlica i narukvica koje su se našle pri ruci (tj.sve šta je bilo u mom vidnom području)
Kako je krenulo,dvi putne torbe koje sam pripremila su bile krcate,a masu stvari koje san tila poniti nisu stale 
...
Na svu sreću,u sobu je banula moja draga majčica (inače jako razumna žena-šteta šta po tom pitanju nisan na nju 
). Kada je vidila šta san sve potrpala u putne torbe,nije mogla doći sebi.
M(ama):Vidin da su ti torbe premale za sve ono šta si naumila poniti
J(a):Jesu.Aj,please,pogledaj jel ona crvena u dnevnom boravku
M (uzdah):Jel ti ideš na modnu pistu ili na otok?!
J (zbunjena):Pa na otok!Ali,ne mogu stalno biti u istoj robi!
M (pokušava me urazumiti):Pa i nećeš.Uzmi pet kombinacija i rješena stvar.A sve ostalo izbaci iz torba.
J (nezadovoljna):Ali,mama...
M (odlučno):Napravi kako san rekla i nema problema.Uostalom,tamo neće biti masa ljudi koja će svaki dan gledati šta si obukla i jesi li jednu majicu obukla dva dana za redom!
J (popuštan i vadin iz torbe sve nepotrebno)
Moran naglasiti da se ovakve scene događaju svaki put kad se ja spreman na put...Jednostavno se ne mogu odlučiti šta poniti,a šta ostaviti ...Priznajen,neodlučna san 
...
Dakle,torbe su napokon bile spremne za put.
U subotu ujutro Dragi je doša po mene,spremija nesritne torbe u prtljažnik i napokon smo krenuli...
Došli smo u Murter i ukrcali se na brod...
Neopisivi gušt je bija popeti se na kat broda i osjetiti kako mi vitar puše u kosu...
Napokon san se makla iz gradske vreve i asfalta i prepustila se moru koje me neobično brzo potpuno smirilo i opustilo...
Ne mogu točno reći koliko smo putovali,jer san toliko uživala u vožnji da mi nije palo napamet pogledati na sat...
Iskrcali smo se na otoku Žutu,u jednoj uvalici...
Dragi je ka pravi kavalir nosija moje teške "torbice" do kuće...
Kuće koja je bila rezervirana samo za nas...
Pravi mali raj...
U okolici nije bilo ni jedne kuće,a imali smo i privatnu plažicu...
Spremili smo stvari,uskočili u kupaće i otrčali do mora...
Kupanje po cile dane,gledanje zalaska sunca,tretiranje mene kao da sam kraljica...Šta može biti lipše od toga 
?
A uz sve to kraj mene je bila osoba do koje mi je stalo...
STVARNO NEMA NIŠTA LIPŠE OD TOGA...
Ka šta san rekla na početku posta,uz Dragoga san provela 5 predivnih dana koje ću doživotno pamtiti...Jedina muka mi je bila napustiti taj čaroban otok i vratiti se u stvarnost (buku,metež...).
Evo,nisan planirala ovoliko pisati,ali san tila to podiliti sa vama 
...
Do sljedečeg tipkanja... 
Post je objavljen 21.06.2007. u 22:43 sati.