Marketing
After all this years... what?...farewell?
Gotovo je. 8 godina sam provela s tim ljudima, svaki dan barem po 6 sati.
I uvijek nam je bilo tako legendarno. Imala sam sreću što sam u razred ušla s pravim zajebantima. I ponekad sam rekla da ih mrzim, jer je tamo i dalje par osoba koje me jako živcira, volim ih.
I sada nakon osam godina.. nakon osam godina zagrljaja, poljubaca, tučnjave, svađa.. mi odlazimo.
Jednostav nema Nas.
Ima nas, ali nema Nas kao zajednice, Nas kao osmog a.=(
I danas sam bila tako tužna.
Hodam po školi i razmišljam o tome kako ćemo za par godina biti samo neki bivši klinci, kako nas možda neće ni zapamtit kao posebnu generaciju.
Ostali klinci, svi sretni izlaze iz škole, samo na osmašima neke tužne sjebane face.
Da, mi odlazimo. Odlazimo u neku drugu školu, kod nekih drzgih ljudi. Neće bit isto.
Svi nam kažu, nemojte bit u bedu. Kažu da ćemo se za godinu dana zaboravit, da neke nećemo više nikad ni vidjet, da u osnovnoj nemaš pravih frendova. Ali nije tako. Ja ne želim da bude tako.
Danas smo u pingasu bili poslije škole, isto kao i jučer, samo što jučer nije bilo cuge.
Pili smo svi skupa, možda posljednji puta, vjerovatno posljednji puta.
I da, Iva nisam bila pijana(ozbiljno).
Poljevali smo se i zajebavali ko nikada dosad. Posljednji dan u toj školi, i najbolji.
Iako sam kasnila u školu, zadnji dan pa ja zaspem. Ludnica, nisam niš propustila.
=)
Sad mi ponestaje inspiracije.. Ma nije je ni bilo, koga zavaravam.
I sad ljeto, ja ne znam di ću se upisat, ne znam kam idem na ljeto. NE ZNAM NIŠTA.
Ajme, opet mi na pamet padaju moji akači=)
Koliko uspomena.
Grudanje.
Polijevanje.
Prve cigare.
Prvo pifce.
Prve ljubavi.
Prvo šlatanje.
Prvi poljubci.
Prvi popravni.
Prve kulje.
Odmori.
Rođendani.
Tulumi.
Zajebavanja.
Testovi.
Cijepljena.
Prve šore
Prva pijanstva.
Prvi pravi prijatelji.
Daklem, koliko god tužna bila nie tako strašno.
Zato jer znam da ću sa onima do kojih mi je stalo ostat u kontaktu.
Tina, Tea, Dora, Iva, Ana, curke najdraže ste mi..
A jebiga neki su ipak posebni.
I bili smo drukčiji. Akači su posebni.
I oni profesori koji su nas mrzili sada su bili tužni jer idemo, i čak i da ne žele priznat da su tužni, mi znamo da ćemo im falit.=)
I sada konačno više neće zbog nas biti živčani, nećemo im raditi nered na satu, nećemo im više ni pričati na satu. I žao im je zbog toga, znam to.
Sada će to radit neki neki drugi klinci, na neki svoj način, a onda će i oni otić, pa će opet doći neki novi. I tako u krug.
Ali se nadam da ćemo profačima ostat u pamćenju.
Zaključak: 8.a 06/07 je naaaaaaaaaaaaaaaaaaajboljiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.
Akači volim vas.=)
EDIT:imam 15 godinaaaaaaaaaaaaaaa=)
ajme osjećam se staro...ufff
Post je objavljen 21.06.2007. u 14:17 sati.