((Pretpostavljam da će ovaj post biti dug, no ako svaki dan dođete na moj blog i svaki dan pročitate po dio stići ćete i cijeli post pročitati do kraja))
Eto… Došao je kraj još jedne školske godine… Drugima je sve isto, ali meni ne! Na jesen se moj razred više neće okupiti… Svako će ići u drugu školu s drugim ljudima…
Sjećam se prvog dana škole kao da je bilo jučer… Išli smo u onu staru školu na Šećeranu! Nastavnice su nas prozivale… Meni su od uzbuđenja, straha i veselja zasuzile oči. Bile su ogromne… Učiteljica nas je sve odvela u razred. S vremenom smo upoznali školu i jedni druge, opuštali se polako…
U 2. razredu smo se puno bolje upoznali i više družili…
U 3. smo bili uzbuđeni zbog exurzije. Išli smo u Karlobag i bilo je prepredobro… Ja u sobi s Marijom, Simonom i Dajanom. Još se i danas rado sjetim trenutaka od onda…
U 4. smo bili najstariji od nižih razreda pa smo se osjećali posebno. Ali bilo nam je i teško jer smo se rastajali od naše drago nastavnice…
U 5. smo skoro kao u 1. bili malo uplašeni, no ipak nam je bilo fora što smo iz prizemlja došli na gornji kat… Upoznali smo nove nastavnike i ostalo…
U 6. smo već znali kakav je tko od učitelja i što točno traže od nas…
U 7. smo opet bili najstariji u smjeni… I tu godinu nam je obilježila exurzija u Neum. I tamo je bilo odlično, svi smo se zabavili. Neke ima je taj razred bio najteži, bilo je i više gradiva jer smo dobili sva nova predmeta, no neko je vrijeme sve to bilo olakšano budući da nam je dnevnik nestao.... Tj. dva dečka su ga ukrala i bacila.... :)
A 8… Na početku se nismo mogli naviknuti na taj broj. Bilo je čudno. Dugo nam je trebalo da se naviknemo da samo 8. RAZRED. Ono, nije nam bila mala stvar. Tad smo se sto postotno uživjeli jer smo bili stariji od svih. Osjećali smo se kao gazde, jače i snažnije, kao da nam niko ništa ne može… Gledajući male prvačiće rado sam se prisjećala naših prvih dana… Ova godina mi je najbrže prošla…
Ovako šta nikad više se neće ponoviti… Školski su dani najljepši…
JUČER… kao što većina znate bila je oproštajna i roditeljski. Na roditeljskom kad su moj razrednik i raska be razreda pričali o nama i tako malo je falilo da se rasplačem. No bilo mi nekako glupo. Ali kad sam vidjela Mariju kako roni suze, znala sam da mogu i ja zaplakat. Zatim je počela Ivona, pa ja, pa Izzy… I svi ostali… Bilo je 3 cure koje nisu plakale… A dečki su nas stalno ispitivali zašto plačemo! Ma jednom će i njima doći do mozga da više nećemo bit zajedno. Očito to još nisu shvatili. Mi smo se grlili, pjevali, skakali i ronili suze ko nikad u životu…
Kasnije… Hehe… Imali smo kolača i jednu tortu. I došli na loodu ideju da se gađamo tortom. Nismo stigli ni trepnut, a učionica je bila skroz prljava… Mi smo imale torte po licu, kosi, stvarima, nogama, neki čak i u ušima :) razrednik nas je prvo odveo sve da se očistimo, a zatim je na red došlo čišćenje učionice… Be razred i naši dečki samo su nas gledali otvorenih očiju i govorili 'Vi niste normalni' :)
U 9 smo morali ići iz škole pa smo ošli do centra… Pa ja sam malo popila i zazujala tamo!! Hihi, sjećam se da kad smo išli kući da sam se zabila u onaj prometni znak ili šta već… Pukla glavom malo… :) Kod kuće sam pokušala bit što normalnija, jako brzo sam legla i vrtjelo mi se nekako dok sam ležala. Zatim sam odlučila spavati na podu, pa sam se samo onak srušila sa kreveta, tresnula od pod, povukla si jastuk i to i na spavanjac… :)
DANAS… glava me rasturala užasno! Kao smo imali nastavu, ali je bio Dan škole. Iz našeg razreda niko knjige nosio. A ni nismo imali nastave. Svi razredi bili su u jutarnjoj smjeni. Mi smo cijelo vrijeme slušali pjesme, pjevali, skakali, plesali… Malo smo igrali badmintom u dvorani. U pola 11 su nas OTJERALI iz škole. Mi ošle kod Daje i žderale. I da pohvalim Daju: sami smo sve morali tražit. SVE ((za žderat))… Malo izvrpali po kući :) E i njen komentar na sve je ,Koje seljačine, niste stavili stoljnjak!' U 12 smo morali bit u školi mi koji smo sve razrede prošli s 5. I dobili smo digitrone… Wow… :)
I danas sam pustila malo suza… Mislim da je i Ana koju…
Još mi nije došlo do mozga da su praznici počeli, a posebno da ćemo na jesen u srednju.
Eto, ovaj post je za najjaču, najbolju, najluđu, najposebniju ekipu iz razreda :)
OPROSTITE…((neke se stvari ne odnose na sve, samo na poneke))
…jer sam se znala ponašati razmaženo
…jer sam ponekada možda bila bezobrazna
…ako sam nekada nekog povrijedila
…jer sam nekada gledala samo sebe i svoje probleme
…jer sam možda nekad bila i previše sebična
…ako sam katkad bila živčana pa se bez razloga iskalila na vama
…ako kada nisam bila ili napravila ono što sam trebala
A HVALA…((neke se stvari odnose na sve, a neke samo na najbliže frendice :) ))
…hvala za smijeh, radost, tugu i suze
…hvala što ste mi pomagali
…hvala vam na glupostima kojima ću se kasnije smijati kad se sjetim šta smo radili
…hvala na svemu dobrom i lošem ((loše stvari bile su samo nova iskustva :) ))
…hvala vam na tome što ste mi bili podrška i bodrili me
…hvala vam što ste me poticali u nekim stvarima
…hvala vam što ste me vraćali na pravi put ako bi krivo skrenula
…hvala vam što ste me trpjeli kad sam bila ljuta, tužna, kada sam pretjerivala u nekim stvarima
…hvala vam što ste me prihvatili takvu kakva jesam
…hvala vam što ste mi šaptali kad sam odgovarala :)
…hvala vam što ste mi govorili neke odgovore na pitanja iz testova
…hvala vam na lijepim trenutcima
…hvala vam što ste me izvlačili iz depri
…hvala vam što ste bili uz mene kad mi je bilo najteže
…hvala vam što ste me razumijevali kad bi malo poludila
…hvala vam i na svađama, jer bez njih ne bi ojačala
…hvala vam što ste imali povjerenja u mene
…hvala vam što ste me zadirkivali ((bez tog bi bilo dosadno, hihi))
…hvala vam što ste moj život učinili ljepšim i potpunim
…hvala vam što ste mi svih 8. godina bili prijatelji
…i još jednom hvala vam na svemu ovome navedenom
….PUSARA….
....::::DODATAK::::...((23.06.))
Eo samo da wam se još jednom jawim.... Idem sutra u 5 ujutro u Rogoznicu. Ne mogu wam opisati koliko jedwa čekam!!!! Aaaa, sunčajne, kupanje, zabawa i samo zabawa.... Nadam se da me nećete zaborawiti za to wrijeme i da ćete me posjećiwati. Neće me biti samo 10 dana. Hm, treba izdržati toliko bez neta :( Eto pozz swim mojim frendicama koje idu....=)
By by
Post je objavljen 21.06.2007. u 14:12 sati.