"6000 stopa nad morem i mnogo vishe nad svim ljudskim stvarima" (Nietzsche)
chovek je izmedju svega bivstvujuceg ono jedino koje misli. chovek je mislece bivstvujuce. zbog toga samo medju ljudima moze, i mora, biti onih mislecih na jedan osobit, izvanredan nachin. za te ljude sasvim ispravno kazzemo da su "mislioci" (ova rech je jedna od retkih koju izgovaramo bez toga da ona govori nas: kojom izmichemo gramatichkom nasilju svakodnevnog, nereflektivnog jezika- no , to je duga pricha).
u svakom sluchaju - umetnost, filozofija, metafizika (kao povijesna istina bica ), neke od nauka- kao shto je to recimo matematika- tu su ne bi li osunchale i obasjale (zeleni) predeo Razboritosti (promishljenosti, pribranosti, obazrivosti i uzdrzljivosti): koji odishe rajskim osecajem sigurnosti u zbrinutosti, "mirom koji nadilazi ljudsko shvatanje"*:
kako bi rasterale tmurne oblake lenjive bez-misaonosti shto pochiva na konformnoj besvesti, vrle nas strasti ovih skromnih i lomnih ljudi, pokorenih retkim udesom, sposobnoshcu da otkriju i obrazloze, da saopshte i ochuvaju istinu, egzistencijalno-ekstatichnim primislima, i tako nam ukazu na nashe mesto i mogucnost (epoha) u okviru metafizike (istorije istine misleceg bivstvujuceg).
misli ovih ljudi nas blagodare svetlim zracima svoje mudrosti - ozivljavaju nas, chile i sokole za, uvek novi, dan. (uh, kakav Frankenstein od rechenice- ko je prochita oprostice mi- jednostavno je tako- kako je).
*Thomas Stearns Eliot- tek da se kaze
Post je objavljen 20.06.2007. u 11:21 sati.