Jednom mi je netko rekao da sam divna. Ja ne mogu nać ništa divno kod sebe. Samo vidim pogreške koje neprestano ponavljam. To nikada neće stat. Ali ne mogu se pomirit s tim... Znam da nisam takva, samo trebam naći nekoga tko će razumijet sve i pomoći mi.
Pala sam...tj. padala sam polako i dugo, a sada ne mogu ustat. I kad skupim snagu da se podignem netko me gurne. Strah me da se ne pomirim s padom i ostanem ležati. A više nemam snage...
Spasit ću se sama jer sam tvrdoglava. Nedam se! Ustat ću pa makar to bilo zadnje...moram ustat...ako ne, mogu slobodno zakoračit u dubinu i više se ne probudit.
Post je objavljen 19.06.2007. u 23:47 sati.