Evo ljudići malo sam se oraspoložila dobila sam neku poruku od svoje male mokice. Moki znat ćeš što mislim. Evo sama pomisao da su još dva dana do kraja škole ulijeva sreću i radost. Ne mogu vjerovati još samo toliko malo. Sve je prošlo samo u letu e da i još nekaj odlučila sam da neću otići u subotu u Bihać mislim otiću ali neću ostati ma uglavnom kužite eto danas sam malo razmišljala i razmišljala i sama sebi rekla da nema smisla za njim plakati mogu ja biti tužna koliko god hoču ali neću plakati. Ako ništa drugo barem pokušati to izvesti ali ono čemu se najviše nadam je to da će se vratiti što je teško moguće ali znate onu bit će onako kako Bog želi ,a ako je suđeno da ne budemo zajedno bitiće onda tako kaj ja tu mogu. Hvala Bogu pa imam dobre prijatelje koji će mi uvijek pomoći šta ja znam jednostavno se mogu uvijek osloniti na njih.
Post je objavljen 19.06.2007. u 22:45 sati.