Marketing
Dakle...nemamo još puno...2 dana...i to bi bilo to...
Paaaaa...
Kao što svi znamo bliži se kraj škole, zapravo kraj osnovne...ipak nije to bilo kakav kraj...
Rastajemo se s ljudima s kojima smo do sada proveli zapravo više od pola naših života (oke, neki manje, al ugl većina...), s kojima smo sklapali prijateljstva, svađali se, zajebavali se, zaljubljivali se...s kojima smo sve i svašta prošli...
Nismo uvijek bili super, odlični, savršeni, nerazdvojni, složni, normalno da smo si međusobno išli na živce, nekad se nismo ni mogli ni podnosit, pa se svađali, porječkavali...toga je bilo od 1. razreda...i bit će još...
samo ne s istim ljudima koje smo svaki dan gledali, i koji su uvijek bili s nama...imamo još ta 2 dana koja stvarno moramo iskoristit dobro, jer nakon ta glupa 2 dana više se nećemo moć nać svi zajedno kao razred, sjest skupa u klupu...bit okruženi dobro poznatim licima, koja te uvijek razvedre i uvijek su tu za tebe 
Većina nas se sjeća prvog dana prvog razreda, (mi koji smo svih 8 god skupa), i kad smo svi stajali sa svojima ispred škole i kad nas je učiteljica jedno vrijeme vodila gore do učionice, prvi dan nas je mnogo bilo okruženo nepoznatom djecom, i nismo poooojma imali da ćemo s njima provest dosad najboljih 8 godina I tu smo sklopili onako najbolja prijateljstva, imamo društvo za koje mislimo da nećemo nać bolje, a istina da nećemo nać bolje, većina nas tako misli bar...
Svi će mi puno falit...al baš sviiii...nemogu reć sad da će mi svi jednako falit, al ima par osoba koje će stvaaaaarno jaaaako falit...sve u svemu svi će mi falit...al ipak...da nam je još godina dana ne bi bilo loše 
Tu ima toooooliko ljudi bez kojih više ni nemogu zamislit dan i za koje sam se toliko vezala da ne znam kako ću bez njih u srednjoj...naviknut ću se kao i svi, ja se nadam al neće više nikad to bit isto, onako dok odgovaraš, uvijek znaš da će ti svi pokušat šaptat i na testu da će ti svi pomoć, ma bilo šta da je, neću se više ujutro nalazit s Majom, Anamarijom, Jelenom, ponekad Tenom i Zitom, nećemo svi poslje škole ić po sladoled, i pod zem se zajebavat dok se Daffi onako dere na nas, i ispričavat od testova, usmenih, lol, šta smo složni...i ima tolko toga...
Jučer sam još misla onako, oke, ajde, odlazimo, pa ne bi mi trebalo toliko sve to falit ono ovo, al danas na hrv Pišća nam je pročitala pjesmu za kraj i da, naravno, ja se rasplakala, ćim je pročitala nešto tipa da -nikad više- nećemo skupa sjest u istu klupu, da će svatko na svoju stranu i tome slično...hm da
Ništa, moramo se pomirit s tim da nećemo poslje ljeta, kad započne nova školska godina, krenuti nama dobro poznatim putem prema OŠ Petra Zrinskog koja nam je bila kao drugi dom, već svatko od nas, onda već bivših osmaša, kreće prema svojoj novoj školi...koju je sam odabrao...i nać si novo društvo...bilo ono dobro ili loše, nećemo nikad zaboravit ljude iz osnovne
Naravno nije sad smak svijeta, viđat ćemo se s kim želimo ostat u kontaktu! I izlazit sa sadašnjim društvom! I bože moj, pa postoji msn! Duh! Sretat ćemo se onako neočekivano na ulicama, i dakako svi se prisjećat dana u osnovnoj
Definitivno ne žalim za nićim što sam ovih 8 godina napravila, učinila...štagod , sve je na kraju dobro ispalo, al baš sve sve sve 
Onda, Sljeme, Novi Vinodolski, maturalac...sve je bilo super...i svi naši izleti...neće se ponovit...al će nam svima ja se nadam sve to ostat u lijepom sjećanju...da da....
Eh, i ne bih nikaaad, al baš nikad, poželila da sam u nekom drugom razredu provela ovih 8 godina, jer mogu se kladit da bolji razred ne bi našla...sad...svako ima svoje mišljenje o svemu tome...a ovo je moje
Oke, dosta sam pisala, još ću se rasplakat (a ne bi mi bilo prvi put) LOL
i evo jedan slide show...tek tolko...
  |   |
Post je objavljen 19.06.2007. u 15:12 sati.