RVATI CRNOGORSKIM RAKETAMA RAKETIRALI PODVINJE
E jesam se ve nedilje isprepado. Ko prije 15 godina. Nisam mogo vjerovat vlastitim ušima kad sam čuo kako su nas napali. I to crnogorskim raketama. Nisam doduše čuo kad su doletile i opalile od salauke i jakog vjetra. Gledo sam u nebo i molio Majku Božju da spriči led da mi ne potuče vinograd i žito koje uskoro treba vršit. I tako, gleđuć u nebo, sakrit u anjfortu kloneći se vjetra što mi je šljive o oraje savijo tresući s nji plodove i lomeć grane što su se od roda posavijale - čujem da smo raketirani. Skoro sam dobijo proljev od stra. Još uvik mi u ušima grme ne silne granate s Motajice i bombe s avijona koji su tako nisko letili da sam se bojo da će zabit u dva bora koja je još moj đed posadio u avliji.
- Jesil čuo- viče komšija Mata
-Šta?
-Napali nas Rvati crnogorskim raketama!
- Jebote, to je ozbiljno – vičem Mati, a u trbuvu mi počelo kruljit. Znak da ću morat na zavod il ću se usrat nasred avlije.
- A jesil ti siguran da su Rvati napali na Rvate.
-Je, je!
-To je onda počeo građanski rat! – vičem i osjećam da je kraj blizu. Neću stić na vrime do zavoda.
-Oni iz Kločevika pucali na oblake nim uvezenim crnogorskim raketama, a one pokvarite i spale kod Mike i Ane u avliju. Kod Mike razbili zid, a kod Ane se zabili u naj njen novi asfalt prid garažom! Na sriću nema povriditi.
- Men laknilo. Prestalo kruljit u želucu. Nisam više napet ko ono kad se najedeš gra kuvanog s prodimitom koljenicom. Počeo sam lakše disat, a ni šupak nije više tako stisnit. Samo mi je još znoj lagano teko niz leđa. A mort su bile samo kapljice kiše.
- Jebote, Mata, jesil me isprepado. Što ne kažeš da su protugradne rakete.
-Protugradne il ne- al su rakete!
-Ima Mata pravo. S njima smo ratovali 91. kad nismo imali ništa te smo razjebali sve lansirne rampe i rakete s lagera kako bi i mi pucali po četnicima. E, znam da su se i oni usrali od stra, jer iako nisu pravile velike štete-svojim zvukom pravile su dosta stra - a ponekog su, Bog mu dušu prosti-odvele i do sv. Petra na ispovid. Jebote, a sad su počele padat po nama.
Jesil siguran da su to Rvati?-pitam Matu.
-A ko bi bio-viče Mata i nateže sajtljik s rakijom.
-Mort su njeki subverzivni elementi-nedam ja na Rvate.
-Bilo kako bilo-al su naši. No, rakete su njiove- odmulja Mata i ode natrag u kuću.
Kasnije priko radija potvrdiše da je Mata u pravu. Pucali ni s lansirni postaja što ih je još preostalo u Rvatskoj i to s onih 65 posto uvoznih raketa iz Podgorice i Priboja na Limu. To je uvezo Hidrometeorološki zavod i naj zgodni gospodin Čačić što se nako lipo smije priko ekrana dok mojoj Mandi objašnjava anticiklonu i ciklonu i oćel sutra ić u polje il ostat kod kuće ranit živinu. Sjećam se da su rekli kako ve naše, brodske, baš i nevaljaju i zato je njiova delegacija morala ić u Srbiju i Crnu Goru po rakete koje je opet uvezlo njeko zagrebačko poduzeće. Kažu da je neutralno poduzeće al ima njeki daljni rodbinskih veza među njima. Ih, ko će gledat u peto koljeno u poslu kad se ne gleda prilikom ženidbe i udaje. Važno je da se trguje. I onda nas seljake uvjeravaju kako je najbolje da usjeve osiguramo jer rakete ništ ne vride. A kako su vridile prije ovog rata? Nismo znali što je led. A sad malo malo potuče seosku sirotinju. Napravili su razne komisije, naručili puno elaborata, spiskali milijune kune na dnevnice i naučne radove u otkrivanje tople vode. Čak su i direktora sminili. He, he… Prodaju seljaku muda pod bubrege. Ko da mi neznamo da direktor i dalje direktuje. Samo sad iz sjene. Ima kišobran da ne pokisni od pljunčenja. A osiguravajuća društva broje plodove koji su otpali. I to ko plaćaju. Jebote, pa to nije ni za čašu ladne vode baš ko ni državna pomoć. Lani sam za osam jutara pod pšenicom dobijo 16 kuna. Nisam mogo kupit ni kutiju ni cigara što gospoda na televizoru puše. Vako mi je preostalo da pušim no što imam i da se molim se Bogu i svim svecima da nas sačuvaju oluja i leda.
Post je objavljen 19.06.2007. u 00:28 sati.